- Roditeljima nije uvek lako da razumeju tinejdžere, a naročito danas, u vreme kada su u odrastanje uključene i društvene mreže.
- Psiholog je objasnio zašto jedan "lajk" ima toliki uticaj na njih i dao važne savete za roditelje.
Na ekranu haos: Netfliks u pozadini, TikTok u džepu, Instagram u rukama, a život... negde između. To "negde između" upravo je prostor u kom pokušavaju da otkriju ko su. Zbog toga sve deluje preterano – jer jeste. Njihov svet nema taster mute.
"U osnovi tinejdžerskog bunta ne leži drskost, nego panika. Self im je kao loše složena IKEA polica – deluje čvrsto sve dok je ne dotakneš. Jedan komentar o izgledu, jedna loša ocena, jedan pogrešan lajk – i cela konstrukcija se zatetura. Telo se menja, emocije skaču kao loptice u fliper aparatu, a mozak još uvek ne zna gde su kočnice", objašnjava Askanije Timotić, psiholog i geštalt savetnik.
Prema njegovim rečima, zato mladi u pubertetu deluju čas genijalno, čas nedoraslo. Jer, oni jesu to oboje, istovremeno. Mogu napisati ozbiljan esej o smislu života i posvađati se u istom danu oko toga ko je koga ubio u "kaunteru". Međutim, to nije kontradikcija, to je razvoj.
Između sobe i servera
Neki se povlače u svoju sobu, stavljaju slušalice kao oklop i ulaze u svet u kom su sigurni: u FIFI su Ronaldo, u LoL-u heroji, u GTA mogu voziti bez ograničenja, a tek na Discord-u... To je njihova verzija slobode – virtuelni svet gde ne moraju paziti kako izgledaju, šta pričaju, koliko vrede. Ali, ta tišina iza ekrana često nije mir. To je povlačenje iz sveta koji ih previše gleda, a premalo razume.
Neki idu u drugu krajnost – ne ispuštaju telefon, story na svaka tri minuta, filter kao nevidljivi štit. Instagram postaje polje borbe: Da li izgledam dovoljno lepo? Hoće li me neko lajkovati? Da li vredim ako niko ne reaguje? Taj lajk je mala elektronska kap pažnje, koja na trenutak stišava unutrašnju buru.
Ekstremi nisu problem već simptom
Tinejdžeri ne znaju da budu "umereni". Kada vole, to je epohalno; kada pate, to je smak sveta; kada su ljutiti, čuje se do susednog grada...
To je zato što njihov unutrašnji svet još nema regulator tonova – sve ide do kraja, kao kad Netfliks automatski pusti sledeću epizodu, pa ne znaš gde da staneš. U stvari, svaki njihov "ekstrem" jeste pokušaj da pronađu ravnotežu: povlače se u sebe jer im je previše; preteruju jer se plaše da nisu dovoljni. Kada kažu "ostavi me na miru", često misle "ostani tu, ali ćuti sa mnom".
Konflikt koji se zove odrastanje
"Biti tinejdžer, znači stalno pregovarati između dve krajnosti: želim da pripadam i želim da budem svoj. Hoću da me vide – ali da me ne osuđuju; hoću slobodu – ali se i dalje bojim da ne pogrešim. To je njihov unutrašnji pingpong koji traje godinama. I zato odrasli često ne razumeju da dete koje deluje samouvereno, u sebi nosi stid koji ga izjeda. Ono koje deluje buntovno, u stvari se bori da ne bude nevidljivo", tvrdi naš sagovornik.
Kako da ih čujemo, a da ih ne ispravimo?
Roditelji često greše jer pokušavaju da "spasu" svoju decu u tom uzrastu, umesto da ih razumeju. Ponekad im ne treba savet, nego saučesnik u tišini. Neko ko može da izdrži njihovu zbunjenost bez komentara, da bude tu dok se self ponovo sklapa iz fragmenata koji su još juče po podne bili na okupu. Jer, u tom haosu igre, poruka i selfija, oni ne traže samo pažnju, već potvrdu da su dovoljno dobri da bi bili voljeni – i onda kada nisu zabavni, pametni ili smešni.
I zato kada sledeći put...
Na društvenim mrežama imaju stotine pratilaca, a često se osećaju usamljeno. U stvarnosti ćute, jer ne znaju kako da objasne ono što sami još nisu razumeli. I zato, kada sledeći put vaše dete bude vikalo, prevrtalo očima ili se zatvaralo u sobu, setite se da to nije kraj sveta. To je samo pokušaj da pronađe sebe. Između lajka i tišine, između onlajn i stvarnog, između "ne diraj me" i "zagrli me" – nastaje odrasla osoba. Samo joj treba malo vremena – i neko ko ume da čeka bez panike.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Tekst: Magazin Lepa & Srećna
