Da li je dete nezainteresovano ili ima poremećaj pažnje? Evo koji simptomi ukazuju na problem

Čini se da se poslednjih godina sve češće govori o tome kako deca nemaju dovoljno pažnje, pa nijednu aktivnost ne mogu da rade duže od par minuta. Ponekad je možda u pitanju nestrpljenje, radoznalost, karakter deteta, a nekad može da bude u pitanju i poremećaj pažnje.

Prema nekim podacima, poremećaj pažnje se češlje javlja kod devojčica, ali se naravno može javiti i kod dečaka.

Neka deca koja imaju poremećaj pažnje mogu da budu impulsivna, ali nisu hiperaktivna, a ova impulsivnost može negativno da se odrazi na socijalne interakcije.

Kako se dijagnostikuje poremećaj pažnje

Da bi se moglo govoriti o dijagnozi poremećaja pažnje, dete mora da ima probleme sa pažnjom kod kuće i u školi, na dnevnom nivou, i te poteškoće moraju da budu velike, a da pritom nema drugih objašnjenja zašto dete ne može da se koncentriše i održi pažnju, piše lanc.org.uk.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze, odnosno simptomi koji ukazuju na poremećaj pažnje:

• Dete ne pridaje pažnje detaljima i zbog nepažnje često pravi greške u školskim zadacima ili drugim aktivnostima
• Često ima problem da zadrži pažnju na zadacima ili aktivnostima u igri
• Čini se da ne sluša kada se sa njim direktno razgovara
• Često ima problema sa organizovanjem aktivnosti
• Redovno izbegava, ne voli i ne želi da radi stvari koje zahtevaju dosta mentalnog napora i traju duže (poput izrade domaćih zadataka)
• Često gubi stvari potrebne za zadatke i aktivnosti (na primer, igračke, sveske, olovke...)
• Lako mu je omesti pažnju
• Često je zaboravno kada su u pitanju svakodnevne aktivnosti

Jedna od ključnih karakteristika kod poremećaja pažnje i sanjarenje, tako da dete stalno deluje kao da je negde u nekom svom svetu.

Lečenje poremećaja pažnje

Postoje edukativne strategije kojima može da se pomogne detetu koje ima poremećaj pažnje, a to podrazumeva da se nastavnici potrude da lekcije budu zabavne i da se suština iznosi u kraćim crtama. Takođe, preporuka je da dete sedi u prednjim klupama.
Međutim, kod dece koja imaju ozbiljan oblik ovog poremećaja, najčešće ove strategije nisu dovoljne.

Kod nekih mališana je potrebno i korišćenje lekova koji su psihostimulanti, i to najčešće daje dobre rezultate, pa su primetna poboljšanja u koncentraciji i fokusu. Smatra se da su efikasni kod oko 95 odsto dece, i iako mogu da imaju neke kratkoročne nuspojave poput problema sa spavanjem ili smanjenja apetita, generalno se smatraju bezbednim.

Naravno, nikada se ne daju deci bez prethodnog savetovanja sa lekarom.

BONUS VIDEO: