- Vikanje može da ima negativne posledice na decu.
- Nije uvek lako da se iskontrolišete, ali neki saveti mogu da pomognu da manje vičete na decu.
Kad započnete svoje putovanje kao mama, verovatno nećete ni pomisliti da biste mogli da vičete na svoju decu. Mislite da su ona nešto dragoceno, slatko i nevino. A onda vaša beba izraste u maleno dete i predškolca koji testira vaše granice i strpljenje. Uskoro shvatate da možda niste tako savršeno strpljiv roditelj kako ste mislili da ćete biti. Shvatate da se svađate s malenom osobom koja izgleda zrelo, a u stvarnosti nije tako zrela i odrasla. Ova mala osoba otvara nepoznate stvari koje niste znali o sebi. Dobra vest je da ste ipak zrela i odrasla osoba. Možete da se izvučete iz lošeg trenutka i pozovete svoj razum i emocije, ali ponekad je dobro znati neke tehnike koje bi mogle da vam pomognu da lakše savladate neke svakodnevne situacije u majčinstvu.
Ejmi Veb je doktor nauka iz područja psihologije i sociologije, mama, ali i vlasnica portala The Thoughtful Parent koja je podelila savete za roditelje koji će vam pomoći da sarađujete sa decom i dobijete najbolje iz tog odnosa, a pritom ostanete smireni i ne vičete.
1. Ne zaboravite da su oni još mali
Ovo se čini vrlo jednostavnim, ali je mnogo teže nego što se čini. Ceo dan ste okruženi svojom decom. Znate kako zvuči njihov jezik, znate šta znači svaki njihov signal. Ovo je odlično, ali to znači da ponekad zaboravite koliko su mali i nezreli. Čak i kad su mala, vaša deca mogu da znaju mnogo toga - da se penju, slušaju priče, boje i igraju se. Oni moraju da naprave mnogo toga kako bi se snalazili u složenim društvenim interakcijama. U nekom trenutku, sve to im bude previše i izgube se. Tada je ključno zapamtiti koliko su mali i dopustiti im da to budu. Otkrila sam to kada sam prolazila kroz ispade besa i plač i stavila sve te situacije u drugu perspektivu. Jedna od mojih najdražih autorki koje se bavi razvojem deteta, Dženet Lensburi, kaže: "Tokom ranih dečjih godina, naše najrazumnije očekivanje je nerazumnost. Očekivanje ludila znači da ćemo lakše sačuvati razum".
2. Brojanje
Svi znamo za savet da kao roditelj možete da brojite do deset kako biste se smirili. To može da pomogne, ali otkrila sam da brojanje može da koristi i kao trik za decu. To ne znači da stavite ograničenje za njihove emocije, ta strategije nije dobra. Ovo je prilika da menjaju svoje ponašanje. Na primer, ako vaše dete radi nešto što se protivi pravilima i neće da se zaustavi iako mu govorite i ponavljate, možete da započnete brojanje. Možete da kažete nešto otprilike ovako: "Brojaću do tri i ako ne prestaneš da se penješ na nameštaj, dobićeš pauzu" (ili neki drugi predlog za koji mislite da je primjeren). Iako je jednostavna, ova strategija nudi detetu mogućnost da ograniči svoje ponašanje i da obradi situaciju. Ponekad zaboravljamo da malenima treba više vremena za obradu informacija o trenutnoj situaciji. Daje im priliku da razmisle pre nego krenu u dalje skakanje po nameštaju. Takođe, vama pomaže da kao roditelj mirno reagujete i ne počnete da vičete.
Naravno, ovo zvuči mnogo lakše nego što jeste. Intelektualno znamo da naša deca uče iz svake reči i akcije koje vide i čuju od nas. Međutim, u određenim trenucima teško je zadržati razum i ne reagovati. Istraživanja su pokazala da deca čiji roditelji previše reaguju na dečje ispade besa, imaju tendenciju da povećaju svoje negativno ponašanje tokom vremena. Drugim rečima, roditelji koji ne reaguju previše, već umesto toga modeliraju emocionalnu regulaciju, stvarno pomažu deci da nauče tu veštinu. Važno je napomenuti da je ovo istraživanje napravljeno među vrlo malom decom (od 18 do 27 meseci) kada su temper tantrumi vrlo česti. Iako su deca sklona ispadima besa u ovom uuzrastu uz naše smernice i emocionalno modeliranje, ovo ponašanje ne mora dugo da traje.
4. Važno je razumeti zašto vikanje ne pomaže
Mnogo puta, vikanje izlazi iz usta poput žestoke oluje, bez da stvarno razmišljate o njegom uticaju. Razmislite o tome kako se osećate kada neko viče na vas? Tužno? Preplašeno? Ljuto? Sad stavite ta osećanja u detetovo telo. Nije baš sjajno iskustvo. Istraživanja pokazuju da se ljudi bolje sećaju reči koje su izgovorene neutralnim glasom nego onih koje su rečene tužnim tonom. Znamo iz istraživanja i životnog iskustva da vikanje deluje kontraproduktivno. Psiholozi su nam pokazali da se pojedinci, uključujući i decu, mnogo teže sećaju stvari ili dobro funkcionišu ako im je mozak potopljen uznemirujućim emocijama poput teskobe ili straha. Zato, kad vičete na dete, malo je verovatno da će vas zapravo poslušati. Sama spoznaja da je vikanje neučinkovito može biti dovoljna da se zaustavite pre nego što počnete.
5. Odvojite vreme za ponovno povezivanje
Baš kao i odrasli, deca se ponekad loše ponašaju kad se osećaju udaljeno ili odvojeno od onih koji ih vole. Kada se svađate sa svojim supružnikom, osećate li da ste spremni i sposobni da radite najbolje što možete na svom poslu? Verovatno ne, a kod dece je isto tako. Vikanje ne pomaže kod osećaja povezanosti, ali kvalitetno vreme pomaže. Jednom kad napetost prođe, često je važno da provedete kvalitetno vreme sa detetom kako bi se popravila veza.
Za razliku od odraslih, deca nemaju verbalnu i emocionalnu zrelost kako bi rekli da im je potrebno vreme sa vama. Pokazuju to kroz ponašanje. Ovo je pravi ključ za smirivanje situacije, a igranje je najbolja stvara za povezivanje s detetom. Ne mora to da bude ništa veliko - nekoliko minuta igranja kockama, na primer. Ako vaše dete uživa u umetnosti i radu rukama, zajednički rad na nekom projektu može da pomogne kod ponovnog povezivanja. Nakon toga, možda će dete biti manje nervozno.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/YuMama
