Dom bi trebalo da bude mesto u kojem se deca osećaju sigurno i voljeno. Ipak, to ne znači da bi, zarad osećaja voljenosti, trebalo da pustite decu da vam se popenju na glavu ili da ne smete nikada da viknete na njih.
Ponekad istraživanja i upozorenja stručnjaka o tome kako vikanje na decu ostavlja posledice na njih, kod roditelja izazivaju grižu savesti i teraju ih da se osećaju loše.
Klinički psiholog dr Emili Edlin, koja je specijalizovana za mentalno zdravlje dece, kaže da uprkos svemu ne oseća stid niti grižu savesti kada vikne na svoju decu, a objasnila je i zašto.
Zašto vičemo
"Istina je da većinu vremena vikanje nije roditeljska strategija već emocionalni odgovor. Frustracija. Nestrpljenje. Preplavljenost. Znam malo roditelja, ako ih uopšte ima, koji kažu da viču jer to funkcioniše", piše dr Edlin za psychologytoday.com.
"Zato mislim da možemo odbaciti tu ideju i fokusirati se na ono što se dešava sa roditeljima: pod stresom smo i preopterećeni i osećamo malo strukturalne podrške. Da li naša deca treba da snose teret ovoga? Apsolutno ne. Da li treba da se osećamo krivim kada izbacimo neku emociju u teškom trenutku? U većini slučajeva, ne".
Kada je vikanje u redu
Možda zvuči provokativno tvrditi da je vikanje na decu u redu. Zato uključujem ključne parametre:
- Sadržaj vike ima veći uticaj od jačine zvuka. Nikada nemojte da vređate, prozivate, ponižavate ili pretite bezbednosti deteta. Ovo se kvalifikuje kao verbalno zlostavljanje i nedvosmisleno je štetno, bez obzira na jačinu tona kojim to izgovarate.
- Učestalost je važna. Ako roditelj ili dete smatraju da je vikanje uobičajeni ton kod kuće, to nije dom sigurnosti i povezanosti. Ako neko u porodici oseća da roditelji "uvek viču", to je nešto na čemu treba da se poradi.
- Gledajte svoje dete. Kako izgleda kada vičete na njega? Ako dete izgleda uplašeno, postoji problem. Kada se dečji centar straha (amigdala) aktivira, on pokreće odgovor nervnog sistema "bori se ili beži", a ne želimo da se deca takok osećaju u našoj blizini. Ako vaše dete izgleda uplašeno, to je signal da odmah prestanete da vičete.
Dr Edlin ističe da ipak nema dokaza da povremeno vikanje, kakvo je tipično za mnoge porodice, utiče na nervni sistem kao što je to slučaj kada, recimo, uzvikujete uvrede detetu. Dakle, postoji razlika.
"Preterano aktivan odgovor na strah u mozgu se nagomilava ponovljenim, zastrašujućim iskustvima, a ne povremenim 'obuj cipele odmah!' ispadima. Da ne pominjemo da mnogi odnosi između roditelja i dece imaju osnovu topline, bliskosti i ljubavi koja daleko nadmašuje povremene epizode vikanja", dodaje ona.
Psiholog ističe da se svi bolje osećamo kada se ne viče, tako da ona svakako nije neko ko savetuje roditeljima da slobodno i bez zadrške viču na svoje mališane.
Detinjstvo roditelja
Dr Edlin napominje i da ako je roditelj imao toksično detinjstvo u kojem je trpelo toksično vikanje, za njega svako vikanje može da bude opasno. Može da bude okidač koji će mu vratiti slike iz sopstvenog detinjstva i pokrenuti reakciju na strah u telu.
"Ono što ne prihvatam kao činjenicu je da svaki roditelji koji vikne na svoje dete automatski mu nanosi štetu i mora da postavi sebi cilj da nikada ne viče. Ovaj savet ne smo što je bespotreban, već može da ima i neželjene posledice".
Utopija nevikanja
Vikanje može da bude trenutak autentičnog emocionalnog izražavanja. To, naravno, ne bi trebalo da bude jedina vrsta emocionalnog izražavanja, ali ponekad vikanja pomaže da izbacimo emociju (često frustraciju) tako da možemo da nastavimo dalje.
Izražavanje umesto potiskivanja emocija je "sastojak" koji je važan da biste bili zdravi roditelji. Sve dok pratimo gore navedene parametre, ne treba da se stidimo kada imamo epizodu vikanja, poručuje psiholog.
Konflikt može da ima mnogo oblika, ali kada uključuje vikanje na decu (koja takođe mogu da viču na nas), možemo to da iskoristimo kao priliku za podučavanje i izgradnju odnosa.
Ovo uključuje preuzimanje odgovornosti nad našom reakcijom, povezivanje našeg ponašanja sa emocijama koje smo osetili i ponovno povezivanje u našem odnosu sa toplinom (npr. veliki zagrljaj ili neka interna šala sa detetom).
Kada to radimo sa našom decom, to im pokazuje da sukob u bliskom odnosu punom ljubavi može da bude deo zdrave veze umesto da bude predznak veze osuđene na propast. To "programira" našu decu za zdrave odnose kada odrastu.
BONUS VIDEO:
Znojite li se u trudnoći više nego inače? Evo koji su uzroci i šta možete da preduzmete
Najčešće zablude o trudnoći: Mnoge žene i dalje veruju u neistine koje mogu da im naškode
Jedan simptom trudnoće povezan s pametnijim bebama: Nije prijatan, ali donosi nekoliko prednosti
Žensko ime koje moderne mame obožavaju: Ima 7 slova i čak 3 različita značenja
Trudna je 17 godina, ima desetoro dece: Ljudi oduševljeni kako izgleda, ali jedno joj zameraju