Kako reagujete kada vaše dete ima napad besa? Počnete li da vičete, ćutite ili popustite pod pritiskom? Ako se pronalazite u ovim situacijama, niste jedini. Suočavanje s dečjim besom jedan je od najtežih zadataka roditeljstva. Iako su instinktivne reakcije razumljive, često samo pogoršavaju situaciju. Vikanje i popuštanje mogu detetu nesvesno da pošalju poruku da kroz ispade može da dobije šta želi, umesto da nauči da se nosi sa svojim emocijama.
Dobra vest je da uz malo vežbe možete da naučite kako da zadržite kontrolu nad sobom i pritom pomognete detetu da nauči da upravlja svojim osećanjima.
Ljutnja je često znak nečeg dubljeg
Ljutnja kod dece najčešće nije osnovna emocija. Iza nje se često kriju osećaji poput tuge, straha, srama ili frustracije. Ona je samo "štit" kojim dete pokušava da se zaštiti. Umesto da je doživite kao napad na sebe, pokušajte ljutnju da prepoznate kao signal da nešto nije u redu. To je prvi korak prema boljoj komunikaciji.
Evo i kojih sedam stvari treba da izbegavate kada dete ima napad besa:
1. Ne unosite se detetu u lice
Kad je mališan ljut i uznemiren, njegovo telo je u stanju stresa. Približavanje i ulazak u njegov lični prostor može da izazove još jaču reakciju. Ako niko nije ugrožen, bolje je povući se i dati mu prostora da se smiri.
2. Ne reagujte emocionalno
Ako vi podignete ton ili reagujete ljutnjom, dete će samo dodatno "goreti". Umesto toga, pokušajte da ostanete smireni. Udahnite duboko, izađite iz prostorije ako treba. Vaše mirno ponašanje je detetu najbolji primer kako da se nosi sa emocijama.
3. Ne umanjujte detetova osećanja
Dete ima pravo da bude ljuto ili razočarano. Umesto da ga kritikujete zbog toga, priznajte njegove emocije rečima poput: "Razumem da si ljut." Problem nije ljutnja sama po sebi, nego ponašanje koje iz nje proizlazi.
4. Ne pokušavajte da razgovarate usred ispada
Dok je dete u naletu besa, ono ne može ni da vas čuje ni da vas razume. Umesto da objašnjavate, recite mirno: "Vidim da si uzrujan. Razgovaraćemo kad se oboje smirimo." Tada je veća šansa da vas čuje i razume.
5. Ne kažnjavajte u žaru trenutka
Ne donosite odluke dok ste oboje uzrujani. Kazne izrečene u afektu često izazivaju otpor i mogu da pogoršaju odnos. Kad se situacija smiri, procenite treba li dete da snosi posledice i kakve.
6. Pričekajte s razgovorom dok ne prođe bes
Kad se dete smiri, pokušajte da saznate šta je uzrokovalo ispade. Pitajte ga jednostavno i mirno: "Jesi li bio tužan zbog nečega što se dogodilo u školi?" Slušajte bez prekidanja. Tako ćete ga naučiti da je u redu da razgovara o osećanjima.
7. Ne zaboravite dugoročni cilj
Vaš cilj nije samo da zaustavite ispade, nego da naučite dete kako da se nosi sa emocijama na zdrav način. Svaka teška situacija je prilika za učenje. Kad se prašina slegne, razgovarajte o tome kako bi sledeći put moglo drugačije da reaguje.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
