Ma koliko se mi trudili da ne pokazujemo lošu stranu rodnih stereotipa deci predškolskog uzrasta, ma koliko se mi borili protiv toga da bude opšteprihvaćeno da se devojčice igraju samo lutkama i glume frizerke, a dečaci automobilima i superherojima, opet nekako tako na kraju ispadne u praksi.
Na Islandu, zemlji koja se često nalazi na vrhu lestvica rodne ravnopravnosti, odgajanje dece u nekim vrtićima ide korak dalje – devojčice i dečaci se namerno odvajaju kako bi se preispitale duboko ukorenjene rodne uloge i stereotipi. Ova neobična, ali izuzetno promišljena praksa zasniva se na tzv. Hjali metodi, koju je osmislila poznata islandska pedagoškinja Margrét Pála Ólafsdóttir.
U videu koji je u orginalu objavio BBC World portal, prikazuje se šta se tačno i kako radi u islandskim vrtićima. Tako devojčice u videu, na primer, nose velike komade drveta, koje zatim bacaju što dalje, dok im druge devojčice viču kako su snažne! S druge strane, dečaci imaju malo drugačiji raspored. Oni se navikavaju na dodir, pa tako imaju mirne zadatke, masiraju jedni druge, prave jedni drugima frizure, prave kolačiće od testa... Da, sve nam se čini – obrnuto, zar ne? Ali, postoji objašnjenje za ovo.
Margrét Pála Ólafsdóttir, zaslužna za ovu metodu, u videu kaže kako su deca već sa dve godine svesna onoga što bi "trebalo" i ne bi "trebalo" da rade, kako da se igraju i slično.
"Devojčice su tako lišene raznih mogućnosti, pa im mi pružamo mogućnost da pokažu svoju snagu. Dečaci treba da iskuse ono čega su lišeni na osnovu svog pola, i to tako da im dajemo mogućnost da budu društveniji, te isto tako jaki, ali ne individualno, nego ih treniramo za ljubaznost i prisnost," kaže Margrét Pála Ólafsdóttir.
Šta je Hjali metoda?
Hjali metoda nastala je kao odgovor na pasivno prihvatanje rodnih razlika u tradicionalnom vaspitanju. Umesto da decu oblikuje prema društvenim očekivanjima, ova metoda ih podstiče da razvijaju sve svoje potencijale – bez obzira na pol.
Ključni elementi Hjali metode uključuju:
Odvojene aktivnosti za devojčice i dečake: Deca provode deo dana u odvojenim grupama, gde se podstiču na razvoj osobina koje im društvo često ne pripisuje. Devojčice se podstiču na samopouzdanje, fizičku aktivnost i vođenje, dok se dečaci uče empatiji, nežnosti i saradnji.
Rodno neutralna okolina: Igračke, boje i aktivnosti pažljivo su odabrane kako bi se izbeglo podsticanje stereotipa. Nema "dečjih" i "ženskih" igara – sve je za sve.
Sistemsko promišljanje o rodnim ulogama: Vaspitači redovno analiziraju svoje pristranosti i način na koji komuniciraju sa decom, kako bi izbegli nesvesno favorizovanje određenih ponašanja.
Zašto odvajati decu?
Iako se na prvu može činiti kontradiktornim – odvajati decu kako bi se postigla ravnopravnost – cilj Hjali metode nije segregacija, već refleksija. Kroz odvojene aktivnosti, deca dobijaju priliku da razvijaju osobine koje bi inače mogle da budu potisnute zbog društvenih očekivanja. Nakon toga, ponovo se spajaju u zajedničke aktivnosti, gde se podstiču saradnja i razumevanje.
Šta kažu roditelji?
Roditelji dece koja pohađaju Hjali vrtiće često ističu kako njihova deca pokazuju veću emocionalnu inteligenciju, samopouzdanje i otvorenost prema različitostima. Iako metoda izaziva rasprave, sve više stručnjaka prepoznaje njen potencijal u oblikovanju društva koje ne ograničava decu prema polu.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
