Roditelji imaju mnoge dileme u odgajanju dece, što je sasvim normalno jer niko ne zna odgovor na sve, niti kako je najbolje da se postavi u svakoj situaciji. Mnoge mame i tate, iz najbolje namere, savetuju svojoj deci da kada ih neko od vršnjaka vređa ili ponižava, prosto na to ne obraćaju pažnju. "Ne obaziri se na to i prestaće", rečenica je koju mnogi kažu svojoj deci. Međutim, psiholog Elena Gorinova je za portal parents.ru objasnila zašto je to potpuno pogrešan savet.

Zašto nije dobro ne reagovati

Pristup koji podrazumeva nereagovanje na uvrede ili nasilje je pogrešan. Izostanak reakcije deteta zapravo znači da se potiskuju negativne emocije, da je uloga žrtve upitna (jer se žrtva ne opire) i ne postoji nada za pomoć spolja, kaže psiholog Gorinova.

"Ako vas neko ponižava, tuče, narušava vaš privatni prostor ili vas vređa, neophodno je da reagujete. Osim toga, reakcija je neophodna i kada niste žrtva, već svedočite nekom maltretiranju. Tolerancija na agresiju je ozbiljna posledica maltretiranja, slična je posttraumatskom stresnom sindromu. Dete koje ne reaguje ni na koji način na agresiju (bilo da se vrši nad njim ili nekim drugim) ima smanjeno poverenje u druge i sposobnost da pravilno pristupi situaciji, trpe njegova empatija i samopoštovanje", upozorila je ona.

Psiholog ističe da onaj ko maltretira dete neće prestati zbog toga što ono ne reaguje, zato nema smisla odlagati reakciju. Drugo, time što mu kažete da ne obraća pažnju na uvrede i probleme koje ima, poništavate njegova osećanja. Treće, navodi psiholog, jake emocije koje se potiskuju stvaraju još stresa, pa čak mogu da dovedu i do nekih bolesti.

Kako artikulisati emocije

Ljutnja, krivica, bes, ogorčenost, bespomoćnost, koji se ne izraze i ne prožive pravilno, mogu da izazovu depresiju i neuroze kod tinejdžera. Zato psiholog Gorinova daje važne savete o tehnikama artikulacije emocija kojima možete da naučite svoje dete. Pokušajte: "Osećam; zbog; i želim" – evo kako to funkcioniše.

Recite za sebe: "Osećam (nešto) zbog (nečega što mi ne prija) i želim (to i to)".

Na primer: "Osećam se bespomoćno jer mi se Saša i Katarina smeju zbog naočara, ali želim da normalno razgovaram sa svima u razredu".

Izražavanje emocija će detetu pomoći da razume šta želi i šta mora da uradi da bi to ostvarilo.

Najbolja reakcija deteta na nasilje i maltretiranje je upravo jaka reakcija neslaganja, suprotstavljena nasilniku, interakcija sa svedocima, koji u velikoj meri određuju ishod nekog sukoba.

Jako je važno da tinejdžer ima priliku da izrazi svoje mišljenje i da utiče na važne odluke. Dom i porodica su sigurna zona gde dete može da vežba svoje veštine kontrole, rešavanja konflikta i samoizražavanje.

Psiholog na kraju ističe da je važno da objasnite detetu da bilo ko može da postane žrtva. To će pomoći da se tinejdžer ne plaši i ne oseća stid da razgovara sa odraslima kojima veruje ukoliko ga neko maltretira.

BONUS VIDEO:

RANĐELOVIĆ O VRŠNJAČKOM NASILJU: Zaboravljamo da su roditelji i prevencija KLJUČNI za razvoj ZDRAVOG DETETA Kurir TV

(Yumama/N. Z.)