Viktorija Prudej je radni teraput i na svom sajtu yourot.com objavila je tekst o tome zašto današnja deca ne znaju da čekaju, diktiraju roditeljima kako će ih vaspitati, frustrirana su i nemaju prave prijatelje. Njen tekst pročitali su milioni ljudi, preveden je na desetine jezika, amnogi roditelji i nastavnici su saglasnis a svim što je rekla. Evo koja je njena poruka!

"Ja sam radni terapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom, roditeljima i nastavnicima. Verujem da je našoj deci sve gore na mnogo načina.

Istu stvar čujem od svakog nastavnika kojeg sretnem. Kao profesionalni terapeut, vidim pad socijalnog, emocionalnog i akademskog funkcionisanja kod današnje dece i istovremeno naglo povećanje broja dece sa smetnjama u učenju i drugim teškoćama.
⠀
Kao što znamo, naš mozak je savitljiv. Zahvaljujući našem okruženju, svoj mozak možemo učiniti "jačim" ili "slabijim". Iskreno verujem da uprkos našim najboljim namerama, nažalost, razvijamo mozak naše dece u pogrešnom smeru."
⠀
A evo i zašto:
⠀
1. Deca dobijaju šta god žele, kad god žele.

"Gladan sam!" - "Kupiću nešto za jelo za sekund." "Žedan sam". - "Evo aparata za piće." "Dosadno mi je!" - "Uzmi moj telefon."
⠀
Sposobnost odlaganja ispunjavanja vaših potreba jedan je od ključnih faktora za budući uspeh. Želimo da usrećimo našu decu, ali nažalost, činimo ih srećnim samo u ovom trenutku, a nesrećnim na duge staze.
⠀
Sposobnost odlaganja ispunjavanja vaših potreba znači sposobnost funkcionisanja pod stresom. Naša deca postepeno postaju sve manje opremljena da se nose čak i sa manjim stresnim situacijama, što na kraju postaje velika prepreka njihovom uspehu u životu.
⠀
Često viđamo nesposobnost dece da odlažu zadovoljenje svojih želja u učionici, tržnim centrima, restoranima i prodavnicama igračaka kada dete čuje "Ne" jer su mu roditelji istrenirali mozak da odmah dobije sve što želi.
⠀
2. Ograničena društvena interakcija

Imamo puno posla, pa dajemo svojoj deci sprave da i oni budu zauzeti. Deca su se igrala napolju, gde su razvijala svoje socijalne vještine u ekstremnim uslovima. Nažalost, gedžeti su zamenili aktivnosti na otvorenom za decu. Uz to, tehnologija je učinila roditelje manje dostupnim za interakciju sa svojom decom.

Telefon koji "sedi" sa detetom umesto s nama neće ga naučiti da komunicira. Većina uspešnih ljudi razvila je društvene veštine. Ovo je prioritet!

Mozak je poput mišića koji uči i vežba. Ako želite da vaše dete može da vozi bicikl, naučite ga da vozi. Ako želite da vaše dete može da čeka, morate ga naučiti strpljenju. Ako želite da vaše dete može da komunicira, morate ga socijalizovati. Isto vredi i za sve ostale veštine. Nema razlike!

3. Beskrajna zabava

Stvorili smo veštački svet za svoju decu. U tome nema dosade. Čim se dete smiri, opet trčimo da ga zabavimo, jer nam se inače čini da ne ispunjavamo svoju roditeljsku dužnost.
Živimo u dva različita sveta: oni su u svom "svetu zabave", a mi u drugom, "svetu posla".

Zašto nam deca ne pomažu u kuhinji ili dok peremo veš? Zašto ne odlože svoje igračke?
Ovo je jednostavan, monoton zadatak koji trenira mozak da funkcioniše dok obavlja dosadne dužnosti. Ovo je isti "mišić" koji je potreban za učenje u školi.

Kada deca dođu u školu i dođe vreme za pisanje, odgovaraju: "Ne mogu, preteško je, previše dosadno. Zašto? Jer efikasan "mišić" se ne trenira beskrajnom zabavom. Ona samo trenira dok radi.

4. Tehnologije

Gedžeti su postali besplatne dadilje za našu decu, ali ova pomoć se mora platiti. Plaćamo cenu nervnim sistemom naše dece, njihovom pažnjom i njihovom sposobnošću da odlažu zadovoljstvo. Svakodnevni život je dosadan u poređenju sa virtuelnom stvarnošću.

Kada deca uđu u učionicu, izložena su ljudskim glasovima i adekvatnoj vizualnoj stimulaciji za razliku od grafičkih eksplozija i specijalnih efekata koje su navikli da vide na ekranima.

Nakon sati virtuelne stvarnosti, deci je sve teže procesuirati informacije u učionici jer su navikla na visok nivo stimulacije koju pružaju video igrice. Deca nisu u stanju da obrađuju informacije na nižim nivoima stimulacije, a to negativno utiče na njihovu sposobnost rešavanja akademskih problema.

Tehnologija nas takođe emocionalno udaljava od naše djece i naših porodica. Emocionalna dostupnost roditelja je bitan nutrijent za dečiji mozak. Nažalost, svoju decu postepeno uskraćujemo.

5. Deca vladaju svetom

"Moj sin ne voli povrće." "Ona ne voli da ide rano u krevet." "On ne voli doručak." "Ona ne voli igračke, ali je dobra sa tabletom." "On ne želi da se sam oblači." "Previše je lenja da bi sama jela."

Ovo stalno čujem od roditelja. Od kada deca diktiraju kako ćemo ih odgajati? Ako im to prepustite, sve što će učiniti je jesti makarone i sir i kolače, gledati TV, igrati na tabletu i nikada ne ići u krevet.

Kako pomažemo našoj deci ako im dajemo ono što žele umesto onoga što je dobro za njih? Bez pravilne ishrane i dobrog sna, naša deca dolaze u školu razdražljiva, uznemirena i nepažljiva. Štaviše, šaljemo im pogrešnu poruku.

Uče da mogu da rade šta hoće, a ne da rade ono što ne žele. Oni nemaju koncept "šta treba da se uradi". Nažalost, da bismo postigli svoje ciljeve u životu, često moramo da radimo ono što treba, a ne ono što želimo. Ako dete želi da postane student, treba da uči. Ako želi da bude fudbaler, mora da trenira svaki dan.

Naša deca znaju šta žele, ali im je teško da urade ono što je potrebno za postizanje tog cilja. To vodi ka nedostižnim ciljevima i ostavlja decu frustriranom.

Trenirajte njihov mozak!

Možete trenirati mozak svog deteta i promijeniti njegov život tako da će biti uspešno socijalno, emocionalno i akademski.

Evo kako:

1. Nemojte se plašiti postavljanja granica

  • Deci su potrebni da bi odrastala srećna i zdrava.
  • Napravite raspored obroka, vremena za spavanje i vremena za ekrane.
  • Razmišljajte o tome šta je dobro za decu, a ne o tome šta žele ili ne žele. Kasnije će vam se zahvaliti na tome.
  • Roditeljstvo je težak posao. Morate biti kreativni kako biste ih naveli da rade ono što je dobro za njih, iako će većinu vremena to biti upravo suprotno od onoga što žele.
  • Deci je potreban doručak i hranljiva hrana. Moraju izaći van i otići na spavanje na vreme kako bi sutradan mogli doći u školu spremni za učenje.
  • Pretvorite nešto što ne vole da rade u zabavnu, emocionalno stimulišuću igru.

2. Ograničite pristup uređajima i vratite emocionalnu intimnost sa decom

  • Dajte im cveće, nasmešite se, pomazite ih, stavite im poruku u ranac ili ispod jastuka, iznenadite ih tako što ćete ih izvesti posle škole na ručak, zajedno plesati, puzati, boriti se jastukom. 
  • Imajte porodične večere, igrajte društvene igre, idite zajedno na vožnju biciklom i uveče šetajte sa baterijskom lampom.

3. Naučite ih da čekaju!

  • Normalno je da vam je dosadno, ovo je prvi korak ka kreativnosti.
  • Postepeno povećavajte vreme čekanja između "želim" i "dobijam".
  • Izbegavajte korišćenje uređaja u automobilu i restoranima i naučite decu da čekaju dok pričaju ili se igraju.
  • Ograničite konstantno grickanje.

4. Učite svoje dete da radi ponavljajući rad od malih nogu jer je to temelj za buduće performanse.

  • Složite odeću, odložite igračke, okačite odeću, raspakujte namirnice, nameštajte krevet.
  • Budite kreativni. Učinite ove odgovornosti zabavnim kako bi ih vaš mozak povezao s nečim pozitivnim.

5. Naučite ih društvenim veštinama

Naučite kako da dele, kako gubiti i pobeđivati, kako hvaliti druge, kako reći "hvala" i "molim vas".

Na osnovu svog iskustva kao terapeuta, mogu reći da se deca menjaju onog trenutka kada roditelji promene svoje pristupe roditeljstvu. Pomozite svojoj deci da uspeju u životu tako što ćete podučavati i trenirati njihov mozak pre nego što bude prekasno."

BONUS VIDEO:

KURIR ISPRED VRTIĆA U KOM JE PREMINULO JEDNOGODIŠNJE DETE: Pokretnut postupak kontrole rada, dogodila se još TRI NESREĆNA SLUČAJA Kurir teleivizija

(Yumama/T.A.S.)