Bez obzira da li se svađate sa svojim partnerom oko finansija "iza zatvorenih vrata" ili konstantno vičete na svoje dete za nešto što jeste ili nije uradilo, stres roditelja dotiče celu porodicu i može izazvati skriveni pritisak u porodici, istakli su psiholozi iz Johanesburga. 

Deca "upijaju" roditeljski stres

Deca su veoma intuitivna. Oni su kao maleni sunđeri koji upijaju i ono izgovoreno, ali i neizrečeno. Oni praktično detektuju taj stres i mogu se ponašati isto. Dakle, ukoliko ste barem delimično pod stresom oko nečega, postoje dobre šanse da će vaš mališan postati gnevan ili posebno nemiran.

Efekti predporođajnog stresa

Zaista, ne postoji period kada roditeljski stres ne može uticati na dete. Čini se da i delimičan stres u trudnoći može uticati na razvoj bebinog mozga, pa čak i na njegove gene.

Ukoliko žena doživljava značajan stres u trudnoći, hormoni stresa, kao što je kortizol, utiču i brzo i jako na placentu. Mozak fetusa, koji je još u razvoju, prima signale i interpretira to na takav način da se oseti kao da je u ozbiljno stresnom okruženju. Ukoliko bebin mozak previše burno reaguje na ovo, može se povećati rizik za razvoj ADHD sindroma kod deteta kasnije u životu. 

Kako se nositi sa roditeljskim stresom

Iako je veoma važno da detetu pokažete ljubav i naklonjenost, studije pokazuju da je korigovanje stresa sledeća najvažnija stvar koju morate uraditi za dete.

Stres je svakako neizbežan. Svako ga doživljava u većoj ili manjoj meri s vremena na vreme, a vrlo često je još veći ukoliko doživljavate velike životne promene, kao što je trudnoća, gubitak voljene osobe, selidba ili promena posla.


Vežbanje oslobađa od stresa- vežbajte zajedno sa decom, Foto: Shutterstock

Postoji nekoliko načina da utičete na svoj stres kako porodica ne bi trpela i doživljavala isti.

1. Vežbajte duboko disanje

Možda zvuči kao kliše, ali disanje zaista jeste najvažnija stvar na koju treba da se koncentrišete kada ste pod stresom, upravo zbog psihološkog efekta na duh i telo. Dobre vest je da možete svoje mališane naučiti da zastanu i zajedno sa vama udahnu duboko nekoliko puta. Naučite ih da sporo udahnu, zadrže vazduh nekoliko sekundi, a zatim izdahnu. Ovo je prosta vežba koja se pokazala kao dobro oslobođanje od stresa.

2. Razgovarajte otvoreno sa svojim detetom

Nagomilavanje osećanja nije zdravo. Zapravo, dugotrajno zadržavanje stresa u sebi može izazvati takav efekat da u jednom trenutku puknete i izgubite kontrolu kada je neka sitnica u pitanju. Veoma je bitno šta ćete uraditi sa tim osećanjem besa, anksioznosti, pritiska.

Kada ste pod pritiskom, pokušajte da to unormalite i verbalizujete. Ukoliko vaše dete ima makar tri godine možete mu reći nešto poput "Mama je malo pod stresom, ali je to u redu, svi se ponekad osećamo tako. Da bi se bolje osećala, mama će raditi čučnjeve. Želiš li i ti da mi se pridružiš?" Održavajte razgovor jednostavim i u skladu sa godinama. Deca ne treba da nose vaš stres sa sobom, ali mogu razumeti da je to sasvim normalna stvar.

3. Neka vam prioritet bude vaše mentalno i psihičko zdravlje

Upravo zbog zahtevnog i brzog života koji svi vodimo, važnije je nego ikad biti dobar prema sebi i brinuti o svom zdravlju i svojoj dobrobiti. Ukoliko se osećate loše i teško, velika je verovatnoća da ćete biti nervozni i gubiti kontrolu kada ste sa svojom porodicom. 

4. San

Kako biste došli sebi, vrlo je važno da spavate koliko god je moguće. Nikada nije na odmet ponoviti to. San ima neverovatno velike benefite za duh i telo, jer umiruje mozak i nervni sistem.

5. Trening

Nemate dovoljno vremena za teretanu? To je sasvim u redu. Samo dvadeset minuta treninga dnevno je dovoljno da ubrzate svoje srce i počnete da se znojite, što je sasvim dovoljno da se oslobodi endorfin i da kiseonik prostruji vašim telom. Ukoliko nemate bebisiterku, možete vežbati i zajedno sa svojim detetom. Kućni poslovi i dnevna šetnja na vazduhu su idealan izbor.


I prijatna atmosfera za vreme zajedničkog obroka čini porodicu jačom i srećnijom; Foto: Shutterstock 

6. Ishrana

Takođe, veoma je važno da gorivo vašem telu bude prava hrana koja će vam podići nivo energije. Očistite se od rafinisanih šećera, slatkih napitaka i hrane prepune trans-masti. Umesto toga, pijte mnogo vode, jedite voće i povrće, jer su prepuni antioksidanata, kao i hranu niskog glikemijskog indeksa, koja je dobro gorivo za vaše telo i mozak, jer sporo otpušta ugljene hidrate. Takođe, budite sigurni da imate dovoljno proteina u organizmu, kako bi se ćelije oporavile i ostale pune duže vremena. 

7. Model ponašanja

Ne zaboravite, kao roditelji, vi ste osnovni primer svom detetu. To znači da dete takođe treba da spava dobro, hrani se zdravo, bude bez stresa što je više moguće. Jedan od najlakših načina da pomognete detetu da se opusti nakon napornog dana jeste da ima redovnu i opuštajuću naviku odlaska u krevet na vreme. To će pomoći i vama a i vašem detetu da se umirite i spavate bolje. 

8. Razgovor sa stručnjakom

Ukoliko ne želite da se vaš stres širi, najlakši način jeste da porazgovarate sa psihologom ili savetnikom. Ukoliko nemate poverenja u stranca, razgovarajte sa bliskim prijateljima ili drugim roditeljima koji će vas podržati i pomoći vam, jednostavno vas saslušati i razumeti kada se osećate preopterećeno. 

9. Ostanite pozitivni

Na mentalno zdravlje značajan uticaj ima oslobađanje od manjih stresova i negativnih misli. Uvek zapitajte sebe da li će ovo biti problem i za pet sedmica, meseci ili godina. Ukoliko je odgovor "ne", jednostavno to otpustite.

Cilj je izbeći nepotrebno izlaganje svemu što vas vuče na dole. Ugasite uznemirujuće medije, udaljite se od tračeva, neprijatnih ljudi i onih koji osuđuju, promenite putanju do posla da izbegnete buku, zagađenje, svađe i ostale izazivače.

10. Ne opterećujte svoj raspored

Previše socijalnih događaja i obaveza koje postavljate u raspored može izazvati ogroman stres i za roditelje, ali i za decu. Deci je potrebno dovoljno prostora i vremena da budu bez obaveza i pritiska. Deca treba da imaju dovoljno vremena da se igraju u dvorištu, ili da jednostavno rade ono što vole.