Saveti pedagoga: Zbog čega ne bi trebalo da kupujte detetu sve što želi

Većina roditelja se, u stvari, rukovodi stavom da će detetu pružiti sve što želi - pod uslovom da to mogu da mu priušte. Međutim, velike su razlike u onome šta roditelji zaista mogu da priušte svojoj deci. Nekad su to nove cipele, nekad najskuplje igračke, a nekad putovanje u Euro Diznilend. Daleko češća je situacija da roditelji mnogo toga žele za svoje dete, ali da nemaju mogućnosti ni za ono najosnovnije.

* Kada ode među vršnjake, oni neće mnogo mariti za njegove prohteve. Naprotiv, mogu da ga brzo odbace zbog njegovih pokušaja da u svemu dominira i da uvek dobije sve što želi. Time rizikujete da se dete oseća neshvaćeno i tužno - jer, ne samo da mu se drugari rugaju, već ni ne dobija ono što traži.

* Dete koje je naučeno: "Gde ja okom, tu ti skokom", ne može da ima stvarnu sliku sveta koji ga okružuje. To znači da u nekim konfliktnim situacijama, u kojima je neophodno da bude samostalno i da pokaže svoj lični stav, odlučnost i čvrstinu - ono neće umeti pravilno da odreaguje. Naviknuto da uvek bude glavno i jedino, neće čak ni na podsvesnom nivou poverovati da i njemu mogu da se dešavaju velike neprijatnosti, na koje ni ono ni vi ne možete da utičete.  

* Deca koja imaju sve što požele, često rastu sa osećanjem da su posebna, izuzetna, pa misle kako njihovi roditelji zbog toga i treba da se maksimalno žrtvuju. Odnosno, ona ne uspevaju da nauče vrednost tuđeg rada, niti da poštuju sve ono što su, samo za njih, njihovi roditelji stekli, možda sa velikom mukom. Iako na prvi pogled zvuči nelogično, deca kojoj su roditelji priuštili "sve" - retko kada poštuju roditelje.

* Kada ima sve što poželi, dete razvija uverenje o sopstvenoj ogromnoj važnosti. Ono stvara lažnu sliku o sebi, a njegovo samopouzdanje nije objektivno argumentovano.

Zato, umesto da skačete na svaku detetovu želju, radije pokušajte da:

1. Dogovorite se

Podrazumeva se da na pojedine dečje želje ne možete, niti treba da ostanete "gluvi". Ipak, pokušajte da se dogovorite oko svih onih želja koje su preterani izdatak za vaš džep, ili kada su u pitanju  očigledno nepotrebne stvari, ili kada dete nešto traži iz pogrešnih razloga.

Na primer: "Kupi mi ovu lutku jer je svi imaju", kaže vaša ćerka. Pritom ona, ali i vi zaboravljate da to "svi" po njenom kriterijumu obuhvata "samo" dve drugarice iz vrtića, a da će već za nekoliko dana poželeti nešto drugo, što ima neka druga devojčica.

Umesto toga, pokušajte da ono što kupujete svom detetu bude izraz njegovih interesovanja i želja, a ne drugarica ili drugova iz vrtića ili škole. Kada naučite dete da se sa vama dogovara, istovremeno se učite međusobnoj komunikaciji, pokazujete primerom koliko je velika moć dogovora, obećanja, date reči... Osim toga, na taj način pružate detetu realnu sliku sebe: vi niste super biće sa neograničenim količinama novca, strpljenja, vremena...

2. Naučite da kažete: "NE" detetu

Svaki put kada vaše dete plače u prodavnici, moleći vas za još jednu čokoladicu, pruža vam očigledan primer da treba da kažete: "NE". Objasnite mu: "Sve dok se tako ponašaš, nećeš dobiti to što tražiš. Moraš da naučiš da lepo tražiš ono što ti treba, pa ćemo onda da se dogovorimo...". Upravo je vaše ponašanje u ovakvim situacijama od ključne važnosti. Naime, dete ne bi ni krenulo u akciju moljakanja, plakanja, kuknjave... da u svom iskustvu nema podatak da to kod vas "prolazi" i da će na pomenuti način najpre uspeti da ostvari svoju zamisao. Drugim rečima, ono samo koristi sredstvo za koje još od ranije zna da će ga odvesti do cilja. Zato je potrebno da vi ostanete dosledni. Kada u kući već imate dosta  čokoladica, i kada vam je jasno da je detetova želja samo trenutni hir - recite mu: NE, a zatim ne popuštajte, ostanite čvrsto pri svojoj odluci.  

Jelena Holcer, pedagog