Dete dolazi kući iz vrtića i smejući se izgovara nepristojnu reč; tokom svađe, predškolac viče na vas: "Mrzim te!", a tinejdžer u pozivu sa drugarima psuje - šta da radite? Porodični psiholozi Katerina Demina i Ekaterina Sivanova iz Rusije ispričale su zašto decu ponekad privlače "ružne reči" i kako da reagujete ako ih iznenada čujete od njih.

Uz pomoć ružnih reči deca najčešće izražavaju agresiju, imaju malo drugih načina da to urade, a pokušavaju i da impresioniraju odrasle, kaže psiholog Katerina Demina. Ona napominje da će svi u kući skočiti i reagovati kada dete kaže psovku, neki će se smejati, neki će vikati. I u jednom i u drugom slučaju - dete je privuklo pažnju. Deca stalno testiraju granice u kojoj meri mogu da prekrše zabrane.

Dok neko vreme ne naiđe na roditeljsku zabranu - ne može to da kaže. Ali čuo je ove reči, što znači da neko može. Ko može? Pokušavajud a psotanu kao ti neki drugi dečaci.

Ali vredi razlikovati apstraktne "loše" reči povezane sa fiziologijom i reči koje su uvredljive za druge. Neophodno je objasniti detetu da je zabranjeno prozivati druge ljude. Takve reči u govoru deteta moraju se shvatiti ozbiljno i objasniti mu da takve reči mogu da nanesu bol drugim ljudima i da je to neprihvatljivo.

"Do 5-6 godina, sve "loše reči" su gotovo onomatopejske", nastavlja Katerina Demina. "One nemaju nikakvo značenje; mi, odrasli, to im dajemo. Najbolje je ne reagovati na ovo i ne činiti ništa po tom pitanju, jer ako nema reakcije, dete će prestati da bude uzbudljivo. Ovo su samo reči. Ako dete koje dolazi iz vrtića pita šta znači reč "guza" i njene varijacije, mislim da već dobro zna sve ovo", nastavlja psiholog. Shodno tome, vaš odgovor treba da bude što mirniji: "Zar ne znaš šta je guza? Zašto nosiš pantalone?"

Deca ponavljaju ono što čuju od roditelja, pa je vredno obratiti pažnju na sebe i svoje ponašanje, kaže psiholog Ekaterina Sivanova.

"Moja ćerka je donela sve što je mogla da donese iz vrtića. Naša reakcija je bila sledeća: da ne pridajemo nikakav značaj. Svaka druga reakcija – ogorčenje, ljutnja – trenutno ne funkcioniše, jer detetu postaje još interesantnije da izgovori takve reči. Onda sam, naravno, razgovarala sa njom. Onda sam joj objasnila: "Slušaj, ova reč znači ovo mesto, ali ova reč je veoma nepristojna, nepristojno je tako govoriti."

"Druga stvar je što je opšta kultura pala. Sada je nemoguće hodati ulicom a da ne čujete ovaj rečnik", nastavlja Ekaterina Sivanova. "Tu priča funkcioniše, kad su svi iz porodice. Ako se u porodici ne koristi grub jezik, onda ga ni dete neće koristiti. Za svako dete od šest godina porodica je svet, ovo je norma i kako treba da bude. Pogledaj se, tvoja deca će pričati kao ti. Kada tata sedi sa prijateljima, pije pivo i psuje, sinu je nemoguće objasniti da to ne treba da radi."

"Ne volim te“; "Želim da odem od kuće“, "Mrzim te"

"Ponekad čujem od majki da im je dete reklo: "Mrzim te". Za njih je ovo katastrofa“, kaže psiholog Katerina Demina. "Pitam: "Kako je uobičajeno u vašoj porodici da izražavate ljutnju?“ Dete treba da ima pravo da kaže: "Ne želim da pričam sa tobom, loše mi je, ljut sam." Ako to kaže, to znači da je sada ljut na vas. Takođe možete da pitate: "Da li si sada ljut na mene?“ i pažljivo saslušajte odgovor.

Kada emocije nestanu, vredi razgovarati sa detetom o tome šta se dešava, dodaje Ekaterina Sivanova. I recite mu o svojim osećanjima: "Da, možda me ne voliš. Ali volim te uvek bez ikakvih uslova. A moja ljubav je tako velika da ako me odjednom ne zavoliš, biće dovoljno za dvoje.”

"Nema potrebe da vas dete vređa, iza ove fraze može stajati bilo šta: od straha od gubitka – "lakše mi je da te ne volim nego da se plašim da ćeš umreti“ – do straha povezanog sa negativnom promenom u domu, razvodom roditelja i tako dalje, - nastavlja ona. "I ja sam ovo doživela. Naravno, zemlja nestaje ispod naših nogu kada deca govore takve stvari. Ali zato ste odrasli, tako da možete pronaći tu osnovu i onda mirno razgovarati sa svojim detetom o tome šta se dešava između vas. Štaviše, ovi razgovori se mogu voditi sa 6 ili 17 godina i nikada neće biti suvišni."

"Deca mi se redovno dovode sa pritužbama na nemotivisanu agresiju. Na primer, devojčica tokom konsultacija kaže: "Rekli su mi da sam gruba jer sam se namrštila na majku. Nije grdila, već se namrštila - i već je bila žigosana kao bezobraznica. Pitanje je globalno: da li je moguće da deca pokažu svoja osećanja ili deca uvek treba da budu fina?" - kaže Demina.

Ako u prvim godinama života sve dolazi iz porodice, onda mnogo zavisi od škole, sigurna je druga psiholog Ekaterina Sivanova .

"Važno je da deca u ovom uzrastu budu kao svi ostali, da se uklope u društvo. Ako su u školi u kojoj je pravilo da kontrolišu svoj govor, oni će to učiniti. Ali ipak, temelji su postavljeni u porodici“, napominje ona.

Ako vaše dete stalno govori da je neko "glup“ ili "ružan", morate biti oprezni. U suprotnom, možete odrasti u osobu koja misli: "Svi su budale, a ja sam zvezda, pa mi ne mogu ništa." Ovo su uvredljive reči koje ne treba govoriti drugim ljudima.

Često se u govoru roditelja uobičajena rečenica: "Oh, šta je naš učitelj smislio. Ako dete čuje da njegova majka ne poštuje njegovog učitelja, onda je teško očekivati da dete poštuje autoritet u školi.

Ako roditelj obraća pažnju na njegov govor, ali dete i dalje ima problema sa uvredljivim rečima, onda treba da razgovarate: "Hajde da razgovaramo o tome ko to radi? Zašto govoriš loše o svojim drugovima iz razreda?" Reći će vam nešto ako dođe do dijaloga. Dete uvek na ovaj način saopštava neku vrstu potrebe. Možda mu nedostaje priznanje ili pažnja."

Ako vaš učenik izgovara psovke, o tome takođe treba razgovarati. Razgovor uvek treba da se zasniva na pričama "zašto ja to ne uradim" ili "ja sam ovo uradio i to je dovelo do takvih posledica, predlažem da učite iz tuđih grešaka, a ne da pravite svoje”. Štaviše, ima što manje čestica "ne". "Nemoj to da radiš" radi u režimu "ne stavljaj prste u utičnicu". U svemu što se tiče obrazovanja ne sme se poći od zabrane, već od svesti zašto to ne treba činiti.

Tinejdžeri: psovke i nepristojan jezik

"Do 12. godine porodica postavlja detetu temelje šta je dobro, a šta loše. Zatim odlazi u društvo i nalazi se pod njegovim uticajem", kaže psiholog Ekaterina Sivanova.

"Pokušaće da psuje, puši ili pronađe 33 druge različite ideje, ali mora imati takvu osnovu da je teško poljuljati. Ako tinejdžeri psuju, morate razgovarati sa njima. Posmatrajte gde i sa kim vaše dete komunicira, kakvo je društvo. Objasnite da ovo nije normalan govor i pitanje samopoštovanja. Ako komunicirate sa ljudima koji ne razumeju drugi jezik, i to je u redu za vas, samo napred, ali ja komuniciram sa drugim ljudima na jeziku koji je prihvaćen u kulturnom društvu", napominje ona.

Sada i devojčice i dečaci često psuju, kaže psiholog Katerina Demina. I velike su šanse da će i vaše dete psovati dok vi to ne čujete. Šta učiniti povodom toga? Razgovarajte o tome i postavite granice.

"Možete reći: "Sine, kćeri, mi ne psujemo pred odraslima, ne psujemo pred mlađima, ne psujemo na javnim mestima."

Kada pokušavate da objasnite da su to "loše reči", morate uzeti u obzir da nema loših reči, sve one nešto znače, a mi im dajemo značenje. Dete će verovatno tražiti objašnjenje zašto je ova reč loša, šta znači, a vi ćete morati da budete spremni da objasnite šta nije u redu sa ovom reči. Verujem da treba direktno govoriti i nazvati stvari pravim imenom. 

Generalno, reči postoje da bi izrazile stavove, osećanja, misli. Ako je majka zabrinuta da dete na neki način govori, najverovatnije je to upravo ono zbog čega je započeto, napominje Katerina Demina. Zato, ako mislite da ima previše grubih reči, razgovarajte sa detetom, ono je očigledno uvređeno, ljuto ili zabrinuto zbog nečega.

(Yumama)

BONUS VIDEO:

"AKO KAŽEM DETETU DA JE NEPOPRAVLJIV, SLEDI MI SUSPENZIJA" Apel profesora: Radimo po metodi iz 20. veka POTREBNA JE HITNA PROMENA! Kurir televizija