Iako provodimo godine školujući se i stičući razna znanja, mi zapravo jako malo učimo da razvijamo one veštine koje su od presudnog značaja za porodični, to jest bračni život i podizanje dece.

Verbalno nasilje je oblik nasilnog ponašanja, koji može da ima trajne posledice po razvoj ličnosti deteta

Komunikacija je nešto o čemu ne razmišljamo previše. A, u stvari, dobra komunikacija jeste jedan od stubova svake uspešne porodice, svakog uspešnog kolektiva. 

Nenasilna komunikacija se sastoji od dve veoma jednostavne komponente:

1) sposobnosti da sagovornika saslušamo sa saosećanjem, i

2) iskreno izražavanje naših misli i emocija, bez direktnog napadanja sagovornika.

Naučite da slušate  

Potvrda da smo shvatili poruku, ima efekta čak i kod male dece, kada korišćenjem jednostavnih rečenica ili reči detetu stavljamo do znanja da  ga razumemo

Jedan od osnovnih preduslova za dobru komunikaciju jeste sposobnost da saslušamo sagovornika i da mu stavimo do znanja da smo razumeli ono što je rečeno. To posebno dolazi do izražaja tokom rasprava ili konflikata.

Jako je važno saslušati, bez upadanja u reč, šta duga strana ima da kaže, jer mnogo konflikata nastaje pre svega zbog nesporazuma u komunikaciji, zbog toga što drugu stranu "ne čujemo". 

"Napadaj problem, a ne protivnika"
Jedno od osnovnih pravila dobre komunikacije glasi: napadaj problem, a ne protivnika! Međutim, to u stvarnom životu često nije tako. Čini se da nam je lakše da nekog izvređamo, da se izvičemo, da umesto o konkretnom povodu pričamo i o svemu što nas tišti, pa i o događajima od pre ko zna kog vremena. Osoba kojoj se upućuju takvi izlivi "nežnosti", to će da protumači kao napad, pa će da usledi kontranapad... i tako u krug.

U relaciji roditelj-dete, takvi verbalni napadi, uz etiketiranje deteta ("Stoko neuredna", "Jedeš k’o svinja", "Plačljivko, pekmezu...", "Kretenu, idiote, jesi li ti normalan/-na?"...), mogu da imaju dalekosežne posledice po ličnost deteta, da negativno utiču na njegovo samopouzdanje i odnos koji ima prema sebi i svojoj okolini. 

Dakle, ukoliko vam smeta nešto što dete radi, pokušajte da kažete da vam smeta postupak. Isto važi i za bračne partnere, kao i za sve ostale konflikte.

Veoma je korisno za rešavanje konflikata ukoliko se služite onim što se popularno zove JA poruke. Umesto da započnete razgovor optužujućim tonom i rečenicom sa TI, na primer: "Ti si neuredan/neuredna k’o svinja, odmah da si to pokupio/-la, prebiću te", pokušajte sa: "Smeta mi što stalno praviš lom u sobi, jer sam premorena i nemam snage da stalno čistim". 

Lepljenje etiketa i "čašćavanje" epitetima ne stvaraju dobru atmosferu za razgovor, već doprinose produbljivanju problema i stvaranju negativnih osećanja kod svih učesnika

Osim toga, u raspravama sa decom imajte na umu da je odnos snaga neravnopravan pošto smo mi, kao odrasle osobe i roditelji - i verbalno, i kroz roditeljski autoritet superiorni u odnosu na decu. Stoga, komunikacija kroz koju vi deci pružate ljubav, razumevanje, saosećanje i prihvatanje... od presudnog je značaja za uspešne odnose, čak i kada ste ljuti.

Umesto verbalnog napada i "rešetanja", fokus bi trebalo da vam bude na vašim osećanjima, na jednostavnim objašnjenjima šta je problem/uzrok zbog čega se tako osećate, i šta predlažete kao rešenje.

Najveću korist od nenasilne komunikacije imamo upravo unutar porodice, pre svega kroz odnose sa decom. Nagrada za dobru komunikaciju jeste odnos pun ljubavi i razumevanja sa decom i bračnim partnerom. Jer, svi mi, u svojstvu roditelja, deo smo partnerstva koje uključuje i decu - koja imaju sopstvene potrebe, misli i osećanja, odnosno posebnu ličnost od dana kada se rode.   

Ivana Vitas Đelić, Udruženje Roditelj