Već godina unazad govori se o tome da je sve više gojazne dece, a na to utiču brojni faktori – od manjka fizičke aktivnost, a previše vremena koje provode sedeći pred ekranima, do izbora, odnosno dostupnosti brze hrane.
Nutricionistkinja i mama Džena Houp otkrila je nekoliko iznenađujućih stvari koje doprinose gojaznosti kod dece, a kojih roditelji nisu svesni.
Sokovi
Mnogi roditelji veruju da su voćni sokovi dobri za decu jer na taj način mališani unose vitamine. Međutim, nutricionistkinja upozorava da ovi napici sadrže dosta šećera, tako da je bolje da mališani jednostavno pojedu voće, umesto da ga na ovaj način piju.
"Deca ne treba da piju nikakve napitke osim vode, to je jednostavna zamena. Razumem da sokovi imaju lep ukus, slatki su, tako da su velike šanse da ih dete prosto traži, a roditelji nisu svesni koliko su ti napici loši. Ali, činjenica je da je mnogo bolje da dete jednostavno pojede jabuku ili pomorandžu umesto da pije sok", ističe Houp.
Ona dodaje da ako dete baš odbija da pije vodu, možete da mu iscedite pola pomorandže u nju i tako napravite zdraviju alternativu soku.
Ekrani
Neki roditelji ne znaju da postoji veza između vremena koje dete provodi pred ekranom i gojaznosti, i to nema veze samo sa sedenjem.
"Sve više dece jede gledajući u ekrane ispred sebe, što ima negativan uticaj na regulaciju apetita. Kada stavite ekran ispred deteta, njegov mozak je fokusiran na ekran, ne na jelo. A kada mozak nije povezan sa hranom, veće su šanse da dete više jede. Takođe, to može da utiče i na apsorpciju nutrijenata. Naš želudac ne proizvodi odgovarajuće enzime za varenje hrane jer mozak nije reagovao pravilno", pojašnjava nutricionistkinja.
Houp dodaje da kada u stomaku imamo polusvarenu hranu, to utiče na nivo energije.
"To znači da dete nema dovoljno energije zbog toga, a onda mu se traži više šećera, čime se ulazi u začarani krug", poručuje ona, savetujući roditeljima da ekrane odvoje od obroka.
Grickalice kao disciplina
Džena Houp kaže da često vidi roditelje koji daju deci grickalice kako bi imala nečim da se zanimaju. Ali, smatra da je to dugoročno štetno za njih.
"Kutijica čokoladnih bomobna može roditeljima da obezbedi malo vremena, ali je takođe loša za zdravlje dece. Mališani moraju da nauče da se zabave sami, bez grickalica ili ekrana".
Hrana kao nagrada
Većina roditelja to ponekad radi – koristi grickalice i slatkiše kao nagradu koju detetu daje ako uradi ono što mama i tata traže od njega. Ali, to je, kaže nutricionistkinja, uvod u dugoročne probleme sa hranom koji mogu da dovedu do gojaznosti.
"Korišćenje hrane kao nagrade doprinosi lošem odnosu prema hrani kasnije u životu, pri čemu deca mogu da počnu da je koriste kako bi ’kontrolisala’ svoje emocije", upozorava Houp za britanski The Sun.
Desert posle svakog obroka
I deci je, kao i odraslima, potrebna određena količina kalorija tokom dana, pa recimo prosečnom četvorogodišnjaku treba oko 1.300 kalorija dnevno, a desetogodišnjaku oko 2.000 kalorija.
Zbog toga je važno da mališani ne jedu previše slatkiša, a u tome može da pomogne i da roditelji ne navikavaju decu da, recimo, svaki dan posle ručka mora da se pojede desert.
"Da li je desert stvarno neophodan? Deca će odrasti misleći da im treba nešto slatko posle svakog obroka, što naravno da nije slučaj", kaže Houp.
Oslanjanje na kola i dečja kolica
Džena ističe da preterana upotreba dečjih kolica ili automobila kako bi se prešle neke kratke distance može da utiče na kilažu.
"Korišćenje dečjih kolica i putovanje kolima su definitivno faktori koji dovode do toga da su deca manje fizički aktivna. Deci koja već mogu da hodaju sama treba dati priliku da više koriste svoje noge, naravno u razumnoj meri", kaže nutricionistkinja, dodajući da neki "brzo uskaču u kola da prešli distancu koju zapravo mogu da prepešače".
Nutricionistkinja Houp kaže da je dobro da porodice provode vreme napolju, da idu u parkove, porodične šetnje, kao i da ohrabruju decu da više hodaju ili da voze bicikl.
BONUS VIDEO: