Visoke letnje temperature mogu da budu opasne i za odrasle, a posebno za decu i bebe jer su oni osetljiviji na vrućine. Znajući to, roditelji ih često sklanjaju sa sunca iz straha od sunčanice, ali treba imati na umu da nije samo sunce opasno.
Naime, i sama toplota, dakle bez direktnog uticaja sunca, može da bude opasna i da izazove toplotni udar, do kojeg može doći bilo gde, čak i u pregrejanoj zatvorenoj prostoriji.
Šta je toplotni udar
Toplotnim udarom se smatra kada telo dostigne temperaturu od 40 stepeni Celzijusa ili više, a ovako visoka temperatura može da dovede i do oštećenja organa. Kada se toliko pregreje, telo će prestati da se znoji, što je loše jer znojenje inače pomaže da se telo rashladi.
"Toplotni udar je ozbiljno stanje koje može da bude opasno po život", kaže pedijatar dr Džen Traktenberg za huffpost.com, dodajući da ovo stanje zahteva hitnu medicinsku reakciju.
Deca su posebno podložna pregrevanju jer imaju manju količinu krvi u telu, pa je lakše da dehidriraju, objašnjava pedijatar dr Džanin Zi-Čeng, a takođe im je i potrebno malo više vremena da se aklimatizuju i da počnu da se znoje, što pomaže u spuštanju telesne temperature.
Simptomi toplotnog udara
Kada se dete igra napolju po toplom danu, normalno je da se znoji, da mu se malo zacrvene obrazi i da bude žedno. Dr Zi-Čeng kaže da treba da vas zabrine samo ako se mališan požali na nešto, na primer, ako vam kaže da se oseća kao da će da povrati.
Simptomi toplotnog udara kod dece mogu da budu sledeći:
- Povišena telesna temperatura
- Koža koja je vrela, ali suva (nema znojenja)
- Osećaj slabosti
- Vrtoglavica
- Konfuzija
- Delirijum
- Otežan govor
- Glavobolja
- Grčevi u nogama
- Iritabilnost
- Mučnina
- Povraćanje
- Ubrzano disanje i/ili ubrzan rad srca
Simptomi mogu da se jave iznenada, kaže pedijatar Zi-Čeng, a deca često i ne primete odmah da im nije baš dobro jer su se, recimo, zaigrala napolju.
Kada su u pitanju mlađa deca, tj. bebe koje još uvek ne govore i ne znaju da kažu da im je muka ili da imaju neki drugi simptom, dr Traktenberg poručuje roditeljima da obrate pažnju na letargiju, iritabilnost, mrzovolja, povraćanje, ubrzano disanje i bilo kakvo neuobičajeno ponašanje.
Ona je istakla da bebe nikada ne treba ostaviti na direktnom suncu ili u automobilu.
Kada morate kod lekara
Ukoliko dete postane zbunjeno, dezorijentisano ili izgubi svest, odmah pozovite hitnu pomoć.
Kada su u pitanju manje ozbiljni simptomi toplotnog udara, dajte deetu vode i pomozite njegovom telu da se rashladi koristeći led i hladnu vodu. Dr Zi-Čeng savetuje da sipate hladnu vodu na zadnji deo vrata mališana ili na gornji deo tela, kako biste mu pomogli da se brzo rashladi.
"Ako ste zabrinuti i simptomi se pogoršavaju uprkos tome što ste pokušali da ga rashladite vodom i ledom i dali ste mu da pije vode, potražite pomoć lekara", poručila je dr Traktenber.
Kako izbeći toplotni udar
Kao i u većini drugih stvari, prevencija je najbolji lek.
"Najvažnija je hidratacija i da dete bude u hladovini kad god je to moguće", kaže dr Zi-Čeng, a evo koji su još njeni saveti kako ne bi došlo do toplotnog udara.
- Neka se dete igra napolju ranije ujutru ili uveče
- Dajte mu da pije vode pre nego što izađe napolje
- Podsetite ga da pije vodu svakih sat vremena
- Neka mu tokom dana uvek bude pri ruci flašica s vodom
- Obucite mu širu odeću svetlije boje koja će upijati znoj
- Potražite hladovinu
- Ograničite vreme koje dete provodi napolju kada je ekstremno vruće
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)