Mnogi roditelji iznenade se i zabrinu ako primete da dete često uzdiše. Ovo se može desiti i kod male dece, što će mamama i tatama delovati vrlo neobično - zašto dete uzdiše, ako ima dve ili četiri godine? Ako dete ima kašalj ili temperaturu, lakše ćemo utvrditi šta mu je, a ovaj simptom nas može zbuniti.
Uzdah je duboki, preuveličani dah koji ima određena neurobiološka, fiziološka i psihološka svojstva. Uzdah karakterišu dug, spor udah i jednako spor izdah. Obično se može čuti, dete ga neće nečujno izvesti, i prate ga primetni pokreti grudi, ramena i glave.
Uzdisanje je normalno i kod odraslih i dogodiće se više puta dnevno, na taj način se otvaraju alveole koje se ne koriste tokom mirnog disanja. Odrasli će uzdisati kada su umorni ili pod emotivnim stresom, ali kada se uzdisanje događa vrlo često, može se postaviti dijagnoza sindroma uzdisanja.
Zašto dete uzdiše i šta se u toj situaciji zapravo dešava? Dete ima osećaj da ne može da dobije dovoljno vazduha ako diše "normalno". Prepoznatljivo je i po tome što je udisaj stakato, odnosno udiše u nizu kratkih, čujnih udaha, pre nego u jednom produženom unosu vazduha. Sindrom uzdisanja ne daje nikakve druge simptome, relativno je čest kod dece i nije opasan.
Ako vaše dete često uzdiše, prvo što možete da uradite je da proverite šta nije u redu. Dete će često ovako disati ako je pod emotivnim stresom i nešto ga muči. Možda toga neće biti svesno pa je potrebno da roditelji daju sve od sebe da pokušaju da reše problem mališana.
Pedijatar može postaviti ovu dijagnozu tako što će, na osnovu odsustva drugih simptoma i uz potrebne analize, isključiti druge uzroke i bolesti. Ponekad su detetu potrebne nove tehnike disanja i opuštanja ili konsultacija s dečjim psihologom.
Sindrom uzdisanja, dakle, može zabrinuti roditelje ali je bezopasan i prolazi sam od sebe. Ili kada se dete reši stresa koje oseća, ili kada usvoji nove tehnike disanja.
(YuMama)