U vreme prehlada i virusa, posebno je važno da stavimo akcenat na imunitet dece. Treba da obratimo pažnju na celokupan način života, od toga kako se dete hrani, pa i do toga da li dobro i dovoljno spava, jer sve to jača njihov imuni sistem.
Da li se na imunitetu dece radi isto kao i kod odraslih, objašnjava doktor Predrag Nenadić za Stil. "Tu nema velike razlike: deca i odrasli - sve se svodi na hranu i na način života. Sve se svodi na to kako živimo, koliko spavamo, koliko smo fizički aktivni. Deca su uglavnom fizički aktivna, ali opet, danas ima mnogo školske dece koja nisu fizički aktivna. Ako dete nije aktivno, to je veliki problem za njegov imunitet."
Fizička aktivnost predstavlja jednu od osnovnih koraka ka jakom imunitetu. "Nije krucijalno da trčite da biste stekli snagu, nego u tome što naš imunitet leži u našem limfnom sistemu. Limfni sistem je ključan za naš imuni sistem. Jedini način da "poguramo" limfu kroz telo je da se krećemo. Čim limfni sistem ne funkcioniše, nema stvaranja tih antitela, ćelija koje nas brane i štite nas od virusa", ističe doktor za Stil.
Doktor je otkrio i šta bi sve deca trebalo da jedu da bi ojačala imunitet. "Deca treba da jedu ono što ne jedu. Pre svega jako puno svežeg voća i povrća. Sada bar ima paprika, kupusa, kelja, zelenih salata, ima još i paradajza, brokolija, jako puno lisnatog zelenog povrća punog minerala i vitamina. Sirova hrana je mnogo bitna. Voće! Grožđe. Time unose žive enzime", rekao je, dodavši i da je danas mnogo dece gojazno, što nije nimalo dobro za zdravlje. "Deca treba da jedu i meso. Ne možemo da kažemo sada da meso ne valja, jer su to zablude. Bez mesa nema ni B vitamina, nema cinka, nema selena", naglašava on i dodaje da su za imunitet takođe važni i vitamin C, vitamin D.
"Cink je najbitniji u zaštiti, a njega ima u orašastim plodovima najviše. Nekada su babe i dede, umesto čokolada, deci poklanjali orahe. To je čisto zdravlje. Tu se nalaze omega-3 masne kiseline. Apelujem na bake i dede: Poklanjajte deci orase i bademe, lešnike, manite se bombona i čokolada", savetuje doktor i naglašava da šećeri ne deluju dobro na imunitet i da ih treba smanjiti.
"Evo recimo, ovih dana deci treba dati nar. Nar je nešto najbolje što danas možemo da poklonimo detetu. Jedan nar dnevno je zaštita od svih bolesti. Nar je bogat omega-3 i omega-5 polinezasićenih masnih kiselina, on je fantastičan antioksidant", dodao je doktor Nenadić.
Svi mališani obožavaju slatkiše i znamo koliko je teško nagovoriti dete da ih jede manje. Doktor ima predlog koji će ovo olakšati roditeljima. "Dajte im da jedu hroma (ovaj mineral se nalazi u povrću). Kada oni jedu povrće u kojem ima hroma, oni neće jesti slatko. Potreba za slatkim nastaje kada u organizmu nema dovoljno hroma. Hroma ima u džigerici. Mi smo u mladosti dva puta nedeljno jeli džigericu. Nije nama mama pržila džigaricu zato što nismo imali drugo da kupimo, nego što je to zdravo. Džigerica ima vitamine B kompleksa, minerale... Veoma je važno da deca jedu džigericu, pileću, svinjsku, goveđu. Dajte deci sardinu sa crnim lukom - daćete im zdravlje."
Kako je za imunitet vrlo važno da nam creva budu zdrava i da funkcionišu kako treba, doktor govori da bi trebalo unositi probiotike i prebiotike u organizam. Tako on preporučuje da u ishranu dece uključimo kefir, kiselo mleko, turšiju, kiseli kupus, ali i ovsene mekinje, žitarice... "Probiotička hrana drži creva zdravima, a naša creva su 75% našeg imuniteta", naglašava doktor Nenadić.
izvor: yumama/stil.kurir