- Atopijski dermatitis ili dečji ekcem je sve češći među decom, a može da bude veoma neprijatan.
- Genetska predispozicija ima važnu ulogu u ovoj vrsti kožnog oboljenja, ali to nije jedini faktor od kojeg zavisi.
Atopijski dermatitis, poznatiji kao dečji ekcem, jedno je od najčešćih kožnih oboljenja u dečjem uzrastu, koje osim fizičke nelagode uzrokuje i značajan stres za celu porodicu. Iako je reč o hroničnom stanju, razumevanje uzroka, okidača i pravilne nege ključno je za držanje simptoma pod kontrolom i poboljšanje kvaliteta života deteta.
Atopijski dermatitis je hronična, upalna bolest kože koja dovodi do suvih, ljuskavih i crvenih žarišta koja intenzivno svrbe. To nije samo prolazni osip, već stanje koje može značajno da naruši san, koncentraciju i svakodnevne aktivnosti deteta. Iako se može pojaviti u bilo kom uzrastu, najčešće se prve promene javljaju pre navršenih pet godina, a kod mnogih beba već i pre šestog meseca života.
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od uzrasta:
- kod dojenčadi se crveni, suvi delovi kože obično pojavljuju na licu i telu,
- kod starije dece se ekcem češće javlja u pregibima laktova i kolena, na rukama, oko usta i očiju.
Pogađa između 10 i 15 odsto dece, a karakteriše ga smenjivanje faza pogoršanja i mirovanja.
Genetske predispozicije
Tačan uzrok ekcema nije u potpunosti jasan, ali stručnjaci se slažu da je reč o kombinaciji genetske predispozicije i spoljašnjih faktora. Ključni problem leži u narušenoj funkciji kožne barijere, što znači da koža teže zadržava vlagu i postaje osetljivija na iritanse i alergene iz okoline.
Rizik je značajno veći ako u porodici već postoje slučajevi ekcema, astme ili alergijskog rinitisa, što upućuje na snažnu genetsku komponentu. Koža deteta s atopijskim dermatitisom, slikovito rečeno, umesto čvrstog zida koji štiti od spoljašnjih uticaja, više nalikuje pletenoj korpi kroz koju vlaga lako izlazi, a iritansi ulaze.
Okidači
Okidači koji mogu da izazovu ili pogoršaju simptome ekcema brojni su i individualni, a njihovo prepoznavanje ključan je korak u kontroli bolesti. Među najčešćim su faktori u okolini poput suvog i hladnog vazduha zimi, ali i vrućine koja podstiče znojenje. Alergeni iz vazduha kao što su grinje, polen, buđ i životinjska dlaka takođe mogu biti problem. Iritansi se kriju u svakodnevnim proizvodima, uključujući agresivne sapune, deterdžente za veš s jakim mirisima, omekšivače i penušave kupke.
Odeća od sintetičkih materijala ili vune može izazvati iritaciju, zbog čega se preporučuje nošenje mekane, pamučne odeće. Iako se hrana često spominje kao okidač, alergije na hranu, poput onih na jaja, mleko ili kikiriki, uzrokuju pogoršanje tek kod manjeg broja dece, uglavnom one sa umerenim do teškim oblikom ekcema.
Ukoliko sumnjate da vaše dete ima ekcem, prvi korak je poseta pedijatru koji može postaviti dijagnozu i preporučiti osnovnu negu. Ali, ako se stanje ne popravlja uprkos kućnom lečenju, ako svrab ometa san i normalno funkcionisanje deteta, ili ako primetite znakove infekcije poput gnojenja ili žutih krastica, vreme je za posetu specijalisti, dečjem dermatologu. On može da sprovede dodatne pretrage, poput alergoloških testiranja, kako bi se isključili drugi uzroci i propisala ciljana terapija za najtvrdokornije slučajeve.
Kako ublažiti simptome i sprečiti pogoršanja
Osnova zbrinjavanja atopijskog dermatitisa je dosledna i pravilna nega kože usmerena na obnovu zaštitne barijere. To uključuje svakodnevno kupanje ili tuširanje u mlakoj, nikako vrućoj vodi, u trajanju od pet do deset minuta. Pritom treba koristiti blage, neagresivne i bezmirisne sindete ili uljane kupke umesto klasičnih sapuna. Najvažniji korak sledi odmah nakon kupanja: unutar tri minuta, dok je koža još vlažna, potrebno je obilno naneti hidratantnu, masnu kremu ili mast (emolijens). Time se vlaga "zaključava" u kožu i stvara zaštitni sloj. Prednost treba dati kremama u kutijama koje su bogatije i masnije od losiona u bočicama s pumpicom, koji često sadrže više vode i alkohola, pa mogu dodatno da isuše kožu.
Kada kućna nega nije dovoljna
Kada osnovna nega nije dovoljna za smirivanje upale, lekari propisuju lekove. Najčešće su to topikalne kortikosteroidne kreme koje efikasno smanjuju crvenilo i svrab tokom faze pogoršanja. Koriste se prema preporuci lekara, obično u kratkim intervalima. Postoje i nekortikosteroidne protivupalne kreme, koje su opcija za osetljiva područja kao što su lice i vrat, posebno kod dece starije od dve godine. Ako dođe do bakterijske infekcije kože, što je česta komplikacija zbog češanja, lekar će propisati antibiotik. Za najteže oblike ekcema koji ne reaguju na lokalnu terapiju, na raspolaganju su i sistemski lekovi u obliku tableta ili noviji biološki lekovi u obliku injekcija, koji ciljano deluju na upalne procese u telu.
Važno je naglasiti kako atopijski dermatitis nije samo bolest kože. Istraživanja su pokazala da su deca s ekcemom pod povećanim rizikom od razvoja drugih atopijskih bolesti, poput astme, alergijskog rinitisa i alergija na hranu.
Hronični svrab i neprijatnost često dovode do poremećaja spavanja, što utiče na raspoloženje i funkcionisanje cele porodice. Iako se ekcem u većini slučajeva ne može trajno izlečiti, doslednom negom kože, izbegavanjem poznatih okidača i pravilnim lečenjem, simptomi se mogu uspešno kontrolisati. Dobra vest je da kod velikog broja dece simptomi slabe ili potpuno nestaju s odrastanjem.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Yumama
