Farmakolog dr Katarina Savić Vujović: Sve što bi trebalo da znate o upotrebi kortikosteroida

Najjači antizapaljenski lekovi - kortikosteroidi, kada se piju ili ubrizgavaju u mišić ili venu, mogu da uzrokuju ozbiljne posledice. Na spisku neželjenih dejstava ubeleženi su pojava dijabetesa, osteoporoze, hipertenzije, poremećaj u lučenju hormona nadbubrežne žlezde, Kušingov sidrom, usporen rast i razvoj kod dece.

Koliko duboko ovi lekovi mogu da prodru kroz kožu i sluzokožu i koji su to neželjeni efekti?

- Apsorpcija ovih preparata je različita u zavisnosti koji deo kože tretiramo. Na dlanovima i na tabanima je koža najdeblja, pa je procenat apsorpcije od 0,1 do 0,8 odsto. Na nadlanicama je jedan odsto, ali zato je na koži lica do 10 odsto, a na kapcima čak 40 procenata. Zato kortikosteroidne lekove ili preparate ne bi trebalo koristiti više od jednom do dva puta dnevno. Ako dođe do ispoljavanja posledica, to su obično crvenilo kože, njeno istanjivanje, hiperpigmentacija ili hipopigmentacija, pojava strija ili bakterijskih i gljivičnih superinfekcija.

Koja grupa pacijenata je najosetljivija na kortikosteroide?

- To su deca, jer je kod njih apsorpcija kroz kožu najveća. Zato se u njihovom uzrastu koriste samo najslabiji kortikosteroidi.

Da li neželjeni efekti mogu da se spreče i da li bi eventualno trebalo koristiti neke druge lekove kao zamenu?

- Kortikosteroidi su jako bezbedni lekovi kada se primenjuju lokalno i topikalno. Tada su neželjeni efekti retki, a naravno neophodno je da se primenjuju isključivo po preporuci lekara. Da li će da dođe do ispoljavanja posledica, ključni su doza i dužina primene. Ne bi trebalo da se primenjuju duže od četiri nedelje, a na koži lica ne duže od dve. Ukoliko je potrebna njihova duža primena, onda se koristi internitentna terapija, što znači da se primena proređuje na svaki drugi ili treći dan ili jednom nedeljno. Kortikosteroidi imaju najjači antizapaljenski efekat i kao takvi su nezamenljivi u lečenju određenih stanja.

U kom obliku se sve prave lekovi koji sadrže kortikosteroide za lokalnu i topikalnu primenu?

- Kada je o reč o terapiji alergijskog rinitisa, kortikosteroidi se koriste u obliku spreja. U terapiji astme se koriste u obliku aerosola. Kada je o koži reč, izbor je mnogo veći i obuhvata masti, kreme, gelove, šampone, losione, pene... Postoje i kombinovani preparati koji sadrže recimo kortikosteroid i antibiotik, ili kortikosteroid i antihistaminik (protiv alergije).

Koliko jaki kortikosteroidi mogu da budu?

- Po evropskoj klasifikaciji, kortikosteroide delimo na četiri grupe. To su slabi, umereni, jaki i vrlo jaki kortikosteroidi. U Americi kortikosteroidi su podeljeni na sedam klasa. Za koju vrstu preparata će se lekar odlučiti zavisi od tipa promene kao i anatomske regije koja se tretira. Što je kortikosteroid jači i veća površina koja se tretira, to su veće šanse da se ispolje neželjena dejstva.

Kortikosteroidi u trudnoći

Da li i za kortikosteroide važi, kao i za druge lekove, da su nepoželjni tokom trudnoće?

- U trudnoći se primenjuju samo kortikosteroidi koji se mažu na kožu, ali samo ako korist od njihove upotrebe nadmašuje rizik od neželjenih efekata. Jer, studije na eksperimentalnim životinjama su pokazale da sistemska apsoropcija topikalnih kortikosteroida može da dovede do abnormalnosti ploda.

Kontraindikacije za primenu kortikosteroida

Koje su kontraindikacije za primenu kortikosteroida?

- Kortikosteroidi se ne primenjuju u lečenju akni, perioralnog dermatitisa kao i netretiranih bakterijskih, gljivičnih ili virusnih infekcija kože i slizokože.

Laboratorijska ispitivanja

Ima li novih istraživanja i saznanja kada je o kortikosteroidima reč?

- Na Institutu za farmakologiju, u našoj laboratoriji, sprovodimo brojna istraživanja na pacovima, kako bi otkrili eventualno nove terapijske mogućnosti, kombinacije i uopšte došli do novih saznanja o svojstvima konkretnog leka. Manje je poznato da kortikosteroidi mogu da pomognu i u saniranju bolnih stanja.