Roditeljima dece koja žive sa određenim zdravstvenim stanjima nije nimalo lako. I to ne samo u onom emocionalnom smislu, već i zbog toga što su često izloženi vrlo oprečnim i često netačnim informacijama i savetima.
ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) je jedan od poremećaja koji pogađa mnogo mališana širom sveta, a opet o njemu postoje brojne zablude. Dečji neurolog dr Sonam Kotari raskrinkao je najčešče mitove vezane za ovaj poremećaj.
Mit 1: ADHD nije zdravstveno stanje
Zbog toga što ovaj poremećaj ne može da se utvrdi, recimo, jednostavnim testom iz krvi, mnogi ga i ne "priznaju" kao zdravstveno stanje. Međutim, nauka je rekla svoje, ističući da ADHD često ima genetsku vezu, a osim toga, magnetna reznanca mozga je pokazala da postoje primetne promene u veličini mozga potpuno zdrave i dece sa ADHD-om. Mališani koji imaju ovaj poremećaj mogu da imaju manje delove mozga odgovorne za emocionalnu regulaciju, samokontrolu, pamćenje i učenje.
Te fizičke promene dokaz su da je ADHD stvarno neurološko oboljenje, a ne samo način ponašanja.
Mit 2: Deca sa ADHD-om treba više da se trude
Mnogi, nažalost, i danas, u 21. veku i pored toliko dostupnih informacija, decu koja imaju ovaj poremećaj smatraju lenjom, nemotivisanom, što je daleko od istine. Poručivanje deci koja imaju ADHD da se više potrude je kao kada smo osobi koja ne vidi dobro rekli da "samo malo bolje pogleda". Prosto, mozak ovih mališana informacije obrađuje na drugačiji način, zbog čega im je teško da se fokusiraju na zadatke koji im nisu izuzetno uzbudljivi, bez obzira na to koliko se trude.
Mit 3: Deca sa ADHD-om nikad ne mogu da se fokusiraju
Iako ovi mališani često imaju problem sa koncentracijom, to ne znači da bukvalno nikada ne mogu da se fokusiraju. Štaviše, kada su potpuno predani nečemu, mogu da budu hiperfokusirani i da se jednom aktivnošću bave satima. Njihov problem nije potpuni nedostatak fokusa, već poteškoće da njihov mozak odluči na šta treba da usmeri taj fokus.
Mit 4: Sva deca sa ADHD-om su hiperaktivna
Kada se pomene ADHD, svi prvo pomisle na decu koja ne mogu da sede mirno i uvek su aktivna. Ali, nisu sva deca sa ovim poremećajem hiperaktivna. Osim toga, kod onih koji jesu hiperaktivni, to se često s godinama smanjuje, a ponekad čak i skoro potpuno nestaje.
Postoje tri oblika ADHD-a, od kojih jedann utiče samo na pažnju, ali ne i na hiperaktivnost.
Mit 5: ADHD pogađa samo dečake
Iako je ovaj poremećaj dvaput češći kod dečaka nego kod devojčica, to ne znači da pogađa isključivo njih. Takođe, kod devojčica češće ADHD prođe neopaženo jer one obično imaju nešto drugačije simptome, tj. pokazuju niže nivoe hiperaktivnosti i impulsivnosti. Njihovi simptomi se češće doživljavaju kao "sanjarenje", povučenost, neorganizovanost... Nažalost, to je nekad razlog zašto ne dobijaju dijagnozu i pomoć na vreme, prenosi Times of India.
Mit 6: ADHD donosi poteškošće u učenju
Ovaj poremećaj ne karakteriše se kao poteškoća u učenju jer, iako problem sa koncentracijom može da utiče na učenje, ADHD ne utiče direktno na veštine poput čitanja, pisanja i slično. Ipak, treba imati na umu da poteškoće u učenju mogu da se jave rame uz rame sa ADHD-om.
Mit 7: Dete će prerasti ADHD
Ponekad je roditeljima utešno da veruju da će dete jednostavno prerasti ovaj poremećaj, ali nažalost to nije tačno. Neki simptomi koji karakterišu ADHD mogu da s vremenom postanu blaži, da se promene kako deca stiču neke veštine, ali većina dece koja ima ovaj poremećaj određene simptome ima i kada odraste.
Kontrolisanje simptoma onoliko koliko je to moguće je ključno, ali to ne može u potpunosti da eliminiše poremećaj, već da olakša život osobama sa ADHD-om.
BONUS VIDEO:
