Kako da pripremite dete sa ADHD-om za polazak u školu? Evo kako da napravite najbolju rutinu za vašeg đaka

Svaki roditelj strepi pred polazak deteta u školu, pogotovu ako ima ADHD, poremećaj pažnje i toliko je izazova koje mora svakodnevno da savladava. Evo kako da se pripremite i izbegnete probleme, nađete efikasna rešenja.

„Važno je da se vodite se snagama deteta i pomoći mu da kako može da primeni te prednosti u novoj školskoj godini“, kaže Periman.

Fokusiranje na ono u čemu je dete dobro, to mu pomaže da razvije pozitivnu sliku o sebi.

Periman takođe preporučuje da roditelji „provedu decu kroz scenarije sa kojima bi će se najčešće susresti i da im pomognu da smisle strategije za uspešno rešavanje tih situacija. Možete pomenuti šta neko drugi radi kao model za određene situacije, ali budite oprezni kada upoređujete svoje dete sa drugima, jer to može da naštetiti njihovoj slici o sebi, kaže Periman.

Kada govorite o ADHD-u vašeg deteta, imajte na umu kako ga definišete. „Objašnjavamo da je ono što zovemo ADHD ili poremećaj pažnje, hiperaktivnosti samo reč koja se koristi da opiše način na koji njihov mozak funkcioniše. Nije 'loše' ili 'pogrešno', već drugačije”, kaže Long.

Recite svom detetu da je znanje o njihovom ADHD-u korisno. To može da objasni „zašto im neke stvari dolaze lako i zašto druge mogu biti izazovnije“, kaže Long.

„Smatramo da deca to najbolje razumeju sa konkretnim primerima kako ADHD izgleda za njih. Na primer, „Za neku decu, poput tebe, fokusiranje na dosadne ili teške zadatke je zaista teško. Ali možda će ti biti lako da se fokusiraš na sport ili stvari koje voliš.“

Nastavila je, „vraćanje na konkretne primere koji su im povezani, može im pomoći da razumeju svoj mozak.

Postavite rutine

Rutine su korisne za svu decu, a posebno za onu koja imaju ADHD.

„Mnoga deca sa ADHD-om se lako se ometaju i bore se da održe pažnju“, kaže Long. „Možemo da podržimo našu decu tako što ćemo da im razvijemo predvidljive i dosledne rutine.

Roditelji mogu da koriste alat kao što je vizuelni raspored, koji detetu u slikama ili rečima pokazuje korake koje treba da preduzme redosledom kojim bi trebalo da ih uradi.

Na primer, vizuelni raspored za jutarnje spremanje izgleda ovako: obuci se, doručkuj, operi zube, obuj čarape i cipele, uzmi ranac. Periman predlaže da deca učestvuju u pravljenju ovih rasporeda, kao što je pomoć u odlučivanju o redosledu koraka. Kada je vizuelni raspored postavljen na zid, roditelj može da se pozove na njega: „Šta treba sledeće da uradiš?“, umesto da prigovara.

„Uspostavljanje rutina doprinosi podsticanju samoregulacije“, kaže Periman. „Rutine su okvir koji ugrađuje jasne, specifične signale i očekivanja za ponašanje u odgovarajuće vreme.“

Jedna oblast u kojoj se mnoga deca muče je domaći zadatak, zbog čega je posebno važno uspostaviti rutinu za izvršavanje zadataka kod kuće. Moraćete da uradite više od toga da odredite vreme i mesto za vaše dete da uradi domaći zadatak — iako je to važna polazna tačka.

„Posmatrajte dete kako biste odredili odgovarajući vremenski period za fokusiranje, a zatim postavite raspored domaćih zadataka na osnovu količine vremena koje vaše dete može da se fokusira i bude produktivno“, savetuje Periman. Probajte da merite vreme i pravite pauze za kretanje.

Long je predložio „postavljanje prostora koji je organizovan i bez ometanja. Pokušajte da imate sav materijal koji im je potreban odmah pored njih i isključite televizor, ograničite zvukove. Mnoga deca smatraju da su slušalice korisne tokom domaćeg zadatka."

Kada se vaše dete muči sa zadatkom, „razdvojite zadatke na manje delove ili ih učinite manje izazovnim. Na primer, pokažite im samo jedan po jedan matematički zadatak, pronađite knjigu za čitanje koja nije toliko obimna ili ih zamolite da napišu jednu rečenicu umesto pasusa“, ​​kaže Long.

Uvek pohvalite

„Obavezno proslavite i potvrdite kada dete samostalno završi domaće zadatke“, kaže Periman.

Podržite veštine izvršnog funkcionisanja

Mnoga deca sa ADHD-om se bore sa veštinama izvršnog funkcionisanja, „koje uključuju stvari poput samoregulaciju, upravljanja vremenom, organizaciju i započinjanje zadataka“, objasnio je Long.

„Roditelji treba da shvate da veštine izvršne funkcije ne odgovaraju uvek uzrastu njihovog deteta! U stvari, deca sa ADHD-om često zaostaju 30% za svojim vršnjacima u izvršnom funkcionisanju. Drugim rečima, 10-godišnjak sa ADHD-om može imati veštine izvršnog funkcionisanja bliže sedmogodišnjaku", kaže ona.

Periman se slaže: „Prva strategija koju predlažem je da se setite da upoznate dete tamo gde ono jeste, a ne tamo gde želite da bude. Opet, usavršite snage koje dete ima i ako je potrebno, preduzmite mini korake.”

Alati kao što su vizuelni rasporedi, tajmeri ​​i budilnik mogu pomoći vašem detetu da završi zadatke. Prilikom davanja instrukcija, Periman predlaže da uspostavite kontakt očima kako biste bili sigurni da imate pažnju svog deteta, i da dajete uputstva jedno po jedno.

„Dok se vaše dete seti jednog uputstva ili završi taj zadatak, proslavite i izdajte sledeće uputstvo, zadatak kao izazov. Ako se vaše dete muči sa sledećom instrukcijom ili zadatkom, obavezno izrazite zahvalnost za trud, ali i dajte do znanja da je to cilj na kome ćete zajedno raditi na ostvarenju kasnije“, kaže ona.

BONUS VIDEO