Da li moje dete stvarno ima ADHD ili me samo plaši? Samo jedna osoba ima odgovor, nije ona na koju se misli

Interesovanje za psihologiju je informativno i korisno, ali treba pažljivo da birate izvore informacija. Previše je pseudo-stručnjaka koji daju savete o mentalnom zdravlju. Kao rezultat, roditelji, deca i adolescenti mogu pogrešno da poveruju da imaju ADHD, depresiju, povećanu anksioznost ili druge mentalne poremećaje.

Sadržaji na temu psihologije su u trendu. Na primer, postoji nekoliko psiholoških podkasta u prvih deset Apple podkasta. Razne emisije i video snimci sličnog sadržaja nalaze se u vrhu gledanosti Jutjuba i prikupljaju desetine i stotine hiljada pregleda. Isto važi i za TikTok: tamo, i u šali i sa ozbiljnim, poučnim tonom, hiljade korisnika raspravljaju o raznim psihološkim aspektima.

Obično takvi video snimci ili emisije govore o psihološkim portretima ličnosti, analizi odnosa sa stanovišta psihologa ili savetima o psihičkom stanju. Međutim, relevantne sadržaje objavljuju i kvalifikovani psiholozi i obični ljudi koji su jednostavno zainteresovani za temu i nemaju odgovarajuće obrazovanje.

Neprofesionalni saveti ponekad mogu da navedu korisnike, posebno decu i tinejdžere, da veruju da imaju problem sa mentalnim zdravljem. Na osnovu opisanih simptoma dijagnostikuju sebi ADHD, depresiju ili povećanu anksioznost. Ili naprotiv: ne žele kod specijaliste, jer je tako savetovano u emisiji.

Naučnici koji proučavaju uticaj društvenih mreža primetili su porast broja mladih koji uz pomoć relevantnih sadržaja „pronalaze” sebi u raznim mentalnim poremećajima i bolestima. Na primer, u studiji Canadian Journal of Psychiatry koja je analizirala 100 TikTok video snimaka o ADHD-u, polovina njih je klasifikovana kao obmanjujuća, a samo 20 je klasifikovano kao korisno.

 A u studiji koju su sproveli Thapa et al , gde su analizirali YouTube video snimke o ADHD-u, otkrili su da je 38% video snimaka obmanjujuće, a samo 5% bilo od pomoći. Naučnici primećuju da nisu svi simptomi o kojima se govori u relevantnim video snimcima zaista simptomi ADHD-a ili depresije, ali većina ljudi na to ne obraća pažnju.

Zašto smo skloni da sami sebi postavljamo dijagnozu?

Prema rečima Evgenija Gerasimova, psihologa Fondacije Dečji glasovi, tema psihičkog stanja i mentalnog zdravlja postaje sve popularnija, i to je dobro. Ako su ranije ljudi doživljavali psihičke probleme kao "beznačajne" i pokušavali sami da se izbore sa njima, sada se nešto promenilo. Međutim, delimično ostaje stigmatizacija psihologa, a i dalje se postavlja pitanje cene njihovih usluga. Kao rezultat, ljudi zamenjuju posetu psihoterapeutu gledanjem tematskih sadržaja. „Ovo je najlakši način da razumeju sebe“, dodao je psiholog Jevhen Gerasimov.

Međutim, to dovodi do lažnih dijagnoza koje ljudi sami postavljaju. I počinju da ih se plaše. Deca su u opasnosti, jer su ranjivija i osetljivija.

Prema rečima specijaliste, tako je uređen naš mozak. Kada smo zabrinuti, počinjemo da guglamo informacije o tome na internetu. Kao rezultat, definitivno nalazimo mnoge bolesti koje su slične po simptomima. I počinjemo da pronalazimo neke simptome u sebi već nakon pretraživanja interneta. Sami sebi postavljamo dijagnoze koje mogu biti pogrešne. Ovo se odnosi ne samo na decu, već i na odrasle.

Šta roditelji treba da rade?

Ako je dete ispričalo roditeljima o svojim strahovima od ADHD-a ili depresije, pitajte ga odakle mu te informacije, kaže Jevhen Gerasimov. On savetuje da pokušate da uverite dete i konsultujete specijaliste pre nego što pristanete na ovu pretpostavku ili je odmah odbacite.

Psiholog Fondacije Dečji glasovi naglašava da je nemoguće utvrditi psihijatrijsku dijagnozu uz pomoć videa ili knjige. Štaviše, takve dijagnoze ne mogu da utvrde ni psiholozi. To može samo profesionalni psihijatar.

"Ako se radi o iskusnom psihologu, on će tokom razgovora shvatiti da nešto nije u redu, uputiće dete psihijatru ako ima potrebe. Depresija i ADHD su dijagnoze, koje treba da postavi samo psihijatar, prepišei lekove, preporuči da se konsultacije sa psihologom što sve zavisi od stanja pacijenta“, primetio je Jevhen Gerasimov.

Roditeljima savetuje da podrže svoju decu i da ne obezvređuju njihova iskustva. Posebno razgovarajte o problemima koji zabrinjavaju decu i ponudite da ih rešite. Na primer, zajednički odlazak kod lekara da potvrdite ili demantujete strahove deteta.

„Ne treba zajedno da tražite dijagnoze na internetu, jer možete još više da produbite pogrešno uverenje “, dodao je Jevhen Gerasimov.

Ako se dete plaši da ode kod lekara, ponudite da idete zajedno. Psiholog uverava da je prvi sastanak obično zajednički. Roditelji će zajedno sa detetom moći da se sretnu sa specijalistom i smisle kako dalje.

BONUS VIDEO