Cerebralna paraliza je neurološki poremećaj koji utiče na kretanje tela, tonus mišića i držanje. Reč "cerebralna" znači vezu sa mozgom ili intelektom, a "paraliza" znači nesposobnost ili paralizu. CP je uzrokovana specifičnom vrstom oštećenja mozga koja se obično pretrpe tokom traumatskog ili teškog porođaja. Kada se tokom porođaja prekine dotok kiseonika do mozga bebe, ćelije u mozgu brzo počinju da umiru. To je ono što na kraju dovodi do cerebralne paralize. Cerebralna paraliza je najčešća vrsta ozbiljne povrede pri porođaju i predmet je mnogih tužbi zbog nesavesnosti u radu, kako prenosi Birth injury help center.

Ozbiljnost cerebralne paralize i njeni fizički simptomi mogu se značajno razlikovati za svakog pojedinca. Blagi ili umereni slučajevi cerebralne paralize mogu dovesti samo do manjeg šepanja ili nezgodnih pokreta. Teški slučajevi cerebralne paralize mogu ostaviti dete sa invaliditetom i vezano za invalidska kolica.

Cerebralna paraliza nije progresivni poremećaj, tako da se vremenom ne pogoršava. Međutim, oštećenje mozga koje izaziva CP se nikada ne može preokrenuti, tako da ne postoji lek ili efikasan tretman za ovo stanje. Pored uticaja koji CP ima na kretanje tela, stanje takođe može dovesti do napada, kognitivnog oštećenja i problema sa vidom, sluhom i govorom.

Različite vrste cerebralne paralize

Postoje 4 prepoznata tipa cerebralne paralize. Podtipovi cerebralne paralize su generalno definisani specifičnim delovima tela koji su zahvaćeni i određenim tipom povrede mozga i posledičnim invaliditetom.

Spastična cerebralna paraliza

Spastična cerebralna paraliza je najčešći oblik poremećaja koji čini preko 80% svih slučajeva CP. Spastična CP izaziva iscrpljujuću ukočenost mišića u zahvaćenom delu tela. Ukočenost mišića može veoma otežati ili onemogućiti pomeranje određenih delova tela pojedinca. Kada se normalna osoba kreće, njen mozak šalje poruke svom telu koje usmeravaju određene mišiće da se kreću u koordinaciji jedni sa drugima. Kod nekoga sa spastičnom CP, ove poruke iz mozga su oštećene, što uzrokuje da se mišići naglo ukoče i sprečavaju kretanje.

Slučajevi spastične CP su kategorisani u 3 različita podtipa na osnovu područja tela koje je zahvaćeno:

Diplegija: spastični CP koji utiče na mišiće nogu i donjeg dela tela. Gornji deo tela obično nije pogođen. Pojedinci sa spastičnom diplegijom CP često imaju poteškoća da hodaju bez posebnih štaka, jer stanje primorava njihova kolena i noge da povuku ka unutra.

Hemiplegija: spastični CP koji pogađa jednu određenu stranu tela (levu ili desnu), a ne drugu. Većina osoba sa ovim podtipom doživljava veću ukočenost u rukama i gornjem delu tela zahvaćene strane, dok su noge manje pogođene.

Kvadriplegija: spastični CP utiče na celo telo pojedinca. Sva četiri uda i lice su oštećeni zbog prekomerne ukočenosti mišića. Ovaj podtip je najteži i često ostavlja dete nesposobno da hoda.

Diskinetička cerebralna paraliza

Diskinetičku cerebralnu paralizu karakterišu mišići koji iznenada prelaze iz previše ukočenih u previše labave kada pojedinac pokuša da se pomeri. Ovo uzrokuje iznenadne nevoljne pokrete koji mogu biti veoma brzi ili spori. Diskinetički CP obično pogađa i ruke i noge. U nekim slučajevima, mišići u ustima i licu su oštećeni, što uzrokuje probleme sa govorom i gutanjem hrane.

Ataksična cerebralna paraliz

Ataksična cerebralna paraliza uključuje značajan nedostatak ravnoteže i koordinacije uzrokovane prekidom poruka iz mozga. Pojedinci sa ovom vrstom CP mogu izgledati veoma nespretni, imati problema sa hodanjem ili se bore sa finom motoričkom koordinacijom.

Mešovit tip

Ova četvrta kategorija uključuje slučajeve cerebralne paralize koji uključuju mešavinu 2 ili više primarnih podtipova CP. Najčešći tip mešovite CP je spastično-diskinetički.

Simptomi i znaci cerebralne paralize

Cerebralna paraliza je obično rezultat povrede na porođaju mozga bebe uzrokovane gubitkom kiseonika tokom porođaja. Kao rezultat toga, osobe sa CP se obično rađaju sa ovim poremećajem.

Znake cerebralne paralize je često teško otkriti u početku. Dakle, formalna dijagnoza poremećaja se možda neće postaviti mesecima ili čak godinama nakon rođenja. Kod većine dece CP se dijagnostikuje posle 10-12 meseci, a skoro svi slučajevi se dijagnostikuju pre 24 meseca. Najbolje je da se brzo postavi dijagnoza da biste započeli intervenciju. Ali što je duže potrebno da se uoče znaci cerebralne paralize, to će verovatno biti manje ozbiljna CP.

Ako postoji velika sumnja na CP, lekari će često koristiti sistem klasifikacije grubih motoričkih funkcija za CP ( GMFCS ) koji je relativno pouzdan metod za predviđanje buduće motoričke funkcije deteta. Ako ste zabrinuti, trebalo bi da pokrenete pitanje da li vaše dete treba da se testira kod svog pedijatra.

Znaci i indikacije cerebralne paralize variraju u zavisnosti od vrste i težine. Ispod su neki od najčešćih znakova CP u različitim razvojnim fazama:

Ispod 6 meseci:

  • Nije u stanju da podigne i kontroliše glavu
  • Oseća se kao krpena lutka kada se podigne
  • Oseća se previše ukočenim u nogama ili rukama
  • Nenormalno istezanje leđa i vrata
  • Ukrštene ili makaze noge uzrokovane ukočenošću
  • Iznenadne kontrakcije ili pokreti (uključujući napade)

6-10 meseci:

  • Ne mogu se sami prevrnuti
  • Ne mogu spojiti ruke ili staviti ruke na usta
  • Koristi samo jednu stranu tela sa prividnom ukočenošću ili zatvorenom pesnicom
  • Nehotični pokreti
  • Ne uspeva da ispuni prekretnice razvoja
  • Problemi sa govorom, sluhom ili vidom

10 meseci i stariji:

  • Nenormalno puzanje sa očiglednim povlačenjem na jednoj strani
  • Vuče zadnjicu ili skače na kolenima umesto da puzi na sve četiri
  • Ograničen opseg pokreta i slabe fine motoričke sposobnosti
  • Spor razvoj
  • Preterano balavljenje
  • Znake cerebralne paralize pedijatar će identifikovati kako se beba razvija i obično dovode do dijagnoze oko 10-12 meseci.

Uzroci cerebralne paralize

Osnovni uzrok svih slučajeva cerebralne paralize je isti. Cerebralna paraliza je uzrokovana oštećenjem ili razvojnim nedostacima u oblastima mozga koje kontrolišu kretanje tela i koordinaciju. Oštećenje mozga koje rezultira cerebralnom paralizom može se desiti u kasnijoj fazi trudnoće, tokom porođaja ili ubrzo nakon rođenja, usled komplikacija na porođaju.

Nedostatak kiseonika: Nedostatak kiseonika (gušenje) u mozgu bebe je jedan od vodećih uzroka cerebralne paralize. Tokom trudnoće i porođaja, bebin mozak je u veoma ranjivom položaju. Mozak treba kontinuirano snabdevanje kiseonikom i krvlju. Ako je cirkulacija krvi i kiseonika do mozga bebe prekinuta ili ograničena, oštećenje moždanih ćelija može nastati za nekoliko minuta. Postoji veliki broj akušerskih komplikacija i događaja tokom trudnoće i porođaja koji mogu ugroziti snabdevanje bebinog mozga kiseonikom.

Infekcije majke: Infekcije majke tokom trudnoće, rađanja i porođaja mogu potencijalno uzrokovati oštećenje bebinog mozga što rezultira cerebralnom paralizom. Nedavne studije su pokazale da virusne infekcije, kao što su rubeola i citomegalovirus, i parazitske infekcije, poput toksoplazmoze, mogu oštetiti mozak u razvoju bebe i dovesti do cerebralne paralize. Infekcije placentnih membrana i amnionske tečnosti ( horioamnionitis ) takođe mogu oštetiti moždane ćelije kod bebe i izazvati cerebralnu paralizu.

Prevremeno rođenje bebe: Bebe koje su rođene prevremeno imaju 30 puta veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu cerebralne paralize u poređenju sa bebama koje su rođene u terminu. Ono što često uzrokuje cerebralnu paralizu kod prevremeno rođenih beba je to što često doživljavaju krvarenje u mozgu i periventrikularnu leukomalaciju (PVL). I krvarenje u mozgu i PVL izazivaju vrstu oštećenja mozga koja rezultira cerebralnom paralizom.

Odlaganja carskog reza: Kada se pojave komplikacije tokom rađanja i porođaja, pravovremeni hitni carski rez može biti jedini način da se izbegne nedostatak kiseonika i oštećenje mozga bebe. Nažalost, lekari ponekad prave greške u porođajnoj sali, a hitni carski rezovi se ne rade uvek kada bi trebalo. Čak i vrlo kratko kašnjenje u izvođenju carskog reza može oštetiti bebin mozak i dovesti do cerebralne paralize. Ovo je verovatno vodeći uzrok porođajnih povreda od cerebralne paralize što dovodi do tužbe za lekarsku nesavesnost.

Trauma glave: Eksterna trauma bebine glave tokom porođaja može potencijalno izazvati vrstu oštećenja mozga koja rezultira cerebralnom paralizom. Tokom vaginalnog porođaja, beba se često zaglavi ili ima poteškoća da prođe kroz porođajni kanal. Kada se to dogodi, lekari će često koristiti uređaje kao što su akušerske klešta ili vakum ekstraktori kako bi izmestili bebu i olakšali porođaj. Korišćenje ovih uređaja zahteva visok nivo veštine jer lako mogu da izazovu preveliki nivo sile na glavi bebe i izazovu unutrašnja oštećenja.

Lečenje cerebralne paralize

Cerebralna paraliza je uzrokovana oštećenjem određenih oblasti mozga u razvoju koje kontrolišu kretanje tela. Nažalost, kada su ovi delovi mozga oštećeni, nikada se neće u potpunosti izlečiti i vratiti u normalu. Cerebralna paraliza nije progresivni poremećaj, tako da se vremenom neće pogoršati. Ali to je trajno stanje. Stoga su opcije lečenja cerebralne paralize više fokusirane na upravljanje simptomima i povećanje kvaliteta života pojedinca. Planovi lečenja cerebralne paralize su obično višestruki i uključuju neku kombinaciju terapije, lekova i ponekad operacije:

Fizikalna terapija: Redovna fizikalna terapija je skoro uvek kamen temeljac svakog programa lečenja cerebralne paralize. Fizikalna terapija može pomoći deci sa CP da prevaziđu i upravljaju svojim telesnim motoričkim funkcijama i kontrolom. Pokazalo se da fizikalna terapija poboljšava snagu, ravnotežu, držanje, fleksibilnost i koordinaciju kod svih vrsta cerebralne paralize. Neki tretmani fizikalne terapije koriste korektivne ortoze.

Radna terapija: Dok se fizikalna terapija fokusira na poboljšanje grube motoričke funkcije, radna terapija cilja na finu motoričku funkciju (npr. hvatanje, pisanje, korišćenje makaza). Planovi radne terapije su obično jedinstveno prilagođeni potrebama svakog pojedinca i mogu biti veoma korisni posebno za decu sa veoma teškim slučajevima CP koja se bore za bilo koju vrstu fizičke nezavisnosti.

Logopedska terapija: Nemaju sva deca sa cerebralnom paralizom probleme sa govorom, ali za one koji imaju, govorna terapija će biti jedna od najvažnijih komponenti njihovog plana lečenja. Govorna terapija ne uključuje samo pomoć u poboljšanju jezičkih i oralnih komunikacijskih veština, već i razvijanje drugih veština kao što su jedenje i gutanje.

Lekovi: Različiti lekovi se često koriste da pomognu u upravljanju nekim od problematičnijih simptoma cerebralne paralize. Na primer, lekovi su efikasno korišćeni da bi se minimizirali napadi, spastičnost mišića i nevoljni pokreti.

Hirurgija: Postoji niz opcija hirurškog lečenja za pomoć deci sa određenim vrstama cerebralne paralize. Većina ovih hirurških procedura je dizajnirana za decu sa spastičnom CP. Spastični CP karakteriše prekomerni mišićni tonus i ukočenost. Hirurška intervencija ima za cilj da ublaži posledice prekomernog mišićnog tonusa produžavanjem mišića i tetiva. Na primer, dete sa spastičnim CP koje hoda na prstima može da ima operaciju da produži tetive na nogama i omogući mu da normalno hoda. Fizioterapija, ortopedski aparati, masaža i snimanje takođe imaju ulogu u pomaganju u rehabilitaciji deteta.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Kako umiriti dete pred spavanje TikTok/courtneyenglish.ot