KAKO DA TESTIRAM DETE NA AUTIZAM? I bebe mogu da pokažu simptome, evo šta treba da uradite ako primetite odstupanja

Decu sa poremećajom autističnog spektra često fizički ništa ne izdvaja od druge dece njihovog uzrasta. Oni mogu da nauče da sede, puze i hodaju na vreme, ali kako nastavljaju da rastu i razvijaju se, primećuje se da način na koji komuniciraju, ponašaju se i uče se razlikuje od većine druge dece.

Znaci poremećaja autističnog spektra:

Važno je da napomenemo da deca neće nužno pokazivati sve ove znakove, ali ovo su neki od uobičajenih:

• Ne pokazuje veliki osmeh ili radost kao beba
• Izbegava kontakt očima, ili je ograničen
• Nedostaje mu mimika
• Odložen razvoj govora
• Uzdržava se od pokazivanja, mahanja ili posezanja za nekom stvari
• Gubitak prethodno stečenog govora, brbljanja ili društvenih veština
• Preferira samoću
• Ima poteškoću u razumevanju osećanja ili društvenih znakova
• Stalno ponavlja iste reči ili fraze
• Opire se manjim promenama u rutini ili u okruženju
• Ima ograničeno interesovanje
• Ponavlja određeno ponašanje (ljuljanje, okretanje...)
• Ima intenzivne ili neočekivanje reakcije na zvukove, mirise, ukuse, teksturu, svetla ili boje

Kako da testiram dete na autizam?

Postavljanje dijagnoze je složen proces jer ne postoji klasičan medicinski test ili test iz krvi koji bi odmah dijagnostikovao poremećaj. Umesto toga, obratite se lakaru koji će razmotriti različite faktore da bi postavio dijagnozu, uključujući istoriju razvoja i ponašanja deteta.

"Da bi se postavila dijagnoza autizma, pojedinac mora da zadovolji dijagnostičke kriterijume koji uključuju deficite u društvenoj interakciji i komunikaciji, kao i ograničene ponavljajuće i stereotipne obrasce ponašanja. Simptomi moraju postojati u ranom detinjstvu, narušavati funkcionisanje pojedinca i nisu objašnjeni nekom drugom dijagnozom", kaže pedijatar.

Na kraju, dijagnoza autizma se postavlja korišćenjem svih informacija prikupljenih anamnezom, posmatranjem i testiranjem.

Evo nekih testova i moteoda koje se koriste za dijagnozu autizma:

Monitoring razvoja

Pedijatri traže znake autizma već tokom prvog dolaska u savetovalište. Gledaće da li se vaša beba smeje, da li gleda u vas, da li pokušava da privuče pažnju, koristi pokrete rukama, pa čak i kako plače. Ovi znaci u kombinaciji sa porodičnom istorijom, zdravstvenim pregledima i vašim podacima pomoći će im da utvrde da li je vaša beba u opasnosti od autizma.

Ovaj proces se često naziva i razvojnim praćenjem jer pedijatar u svakoj poseti posmatra kako vaše dete raste i kako se menja vremenom. Oni ispituju d ali vaše dete ispunjava razvojne prekretnice kada je u pitanju govor, ponašanje, učenje, igranje i kretanje.

Ako primetite da vaše dete odstupa od druge dece, tačnije da kasni sa nekim razvojnim delom, i sami se posavetujte sa lekarom.

Procena ponašanja

Ukoliko se i posumnja na autizam, uključuju se i drugi stručnjaci kako bi postavljanje dijagnoze bilo relevatno.

"Tim profesionalaca - psihologa, logopeda, radni ili razvojni fizioterapeut, pedijatar, psiholog, neurolog, posmatraće ponašanje deteta, pregledati razvojnu i medicinsku istoriju i popričati sa roditeljima kako bi utvrdili dijagnozu. Oni će posmatrati dete, dati mu neke testove i ispitati roditelje o rastu i razvoju", kaže pedijatar.

Genetsko ispitivanje

Genetika može da bude dobar znak kod postavljanja dijagnoze. Trenutno, čak 20 odsto dece sa autizmom ima abnormalni broj hromozoma koji se mogu otkriti genetskim testiranjima.

Postoje i specifični generski testovi koji su povezani sa karakteristikama sličnim autizmu. Zato se često radi genetsko testiranje kako bi se utvrdio uzrok bilo kakvog genetskog kašnjenja deteta.

"Istraživanje pokazuje da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu. Dakle, što pre se detetu dijagnostikuje autizam, ishod je bolji", kaže pedijatar.

(Yumama)