Kako prepoznati urinarnu infekciju kod dece?

Na najčešća pitanja o infekciji mokraćnog sistema kod mallišana odgovara urolog Amira Peco Antić...

Kada treba posumnjati na urinarnu infekciju kod mališana?

a) težine zapaljive reakcije mokraćnog sistema,

b) lokalizacije infekcije, to jest da li su zahvaćeni samo donji mokraćni putevi i mokraćna bešika (uretritis, cistitis), ili su infekcijom zahvaćeni gornji mokraćni putevi i tkivo bubrega (pijelonefritis), i

c) od uzrasta deteta.

Kod novorođenčeta i mlađeg odojčeta, simptomi urinarne infekcije su nespecifični: produžena žutica novorođenčeta, apatija ili razdražljivost, stomačni problemi (uključujući povraćanje i proliv), gubitak apetita, slabije napredovanje, sivo-bleda boja kože, subnormalna ili lako povišena telesna temperatura, i isprekidan mlaz urina. Kod pijelonefritisa i urosepse - opšte stanje je teže, javlja se groznica sa visokom temperaturom, konvulzije (grčevi), a može da se komplikuje i meningitisom.

Kod starijeg deteta, cistitis se manifestuje na sličan način kao kod odraslih - učestalim mokrenjem, peckanjem, ili jakim bolom na kraju mokrenja, odnosno bolovima u donjem delu stomaka. Uz to može da se javi vlaženje donjeg veša urinom u toku dana, i/ili noćno umokravanje i povišena temperatura do 38 stepeni. Pijelonefritis se kod većeg deteta prepoznaje po visokoj temperaturi praćenoj goznicom, a izraženo je i bledilo lica, kao i bolovi u lumbalnoj regiji.

Zašto su infekcije mokraćnog sistema češće kod devojčica nego kod dečaka?

Urinarne infekcije su najčešće bakterijske infekcije kod dece. Približno tri odsto dečaka i sedam odsto devojčica će imati bar jednu urinarnu infekciju u prvih deset godina života. U prvom mesecu, dečaci češće imaju urinarnu infekciju od devojčica, što se tumači većom učestalošću: opstruktivnih anomalija urinarnog trakta (deset odsto kod dečaka prema dva odsto kod devojčica),

zbog prolazne disfunkcije mišića koji prazni mokraćnu bešiku (praćene visokim pritiskom unutar mokraćne bešike u fazi mokrenja), i prepucijalne bakterijske kolonizacije (kod dečaka u prvih pet meseci života je najčešća E. Colli, a posle Proteus).

Posle navršene prve godine, urinarne infekcije (prve i ponavljane) su mnogo češće kod devojčica. U uzrastu od sedam godina, oko osam odsto devojčica i 1,6 odsto dečaka će imati simptomatsku urinarnu infekciju. Urinarne infekcije su češće kod devojčica zbog anatomskih i funkcionalnih osobenosti donjeg urinarnog trakta, to jest zbog lakšeg prodora infekcije iz donjih partija kroz kratku i široku uretru, kao i zbog češćih poremećaja u pražnjenju mokraćne bešike - u vidu odlaganja i njenog nepotpunog pražnjenja. Zapravo, danas se smatra da su funkcionalni problemi mokraćne bešike i njeno nepotpuno pražnjenje glavni faktor rizika ponavljanih urinarnih infekcija kod devojčica. Naime, ukoliko posle mokrenja ostaje više od pet mililitara urina, rizik od ponavljane infekcije iznosi 75 odsto, dok kod potpunog pražnjenja bešike taj rizik iznosi 17 odsto.