Deformiteti kičme kod dece: Kako se leči skolioza?

Krivljenje kičme na levu ili desnu stranu - u obliku slova "C", ili na obe strane - u obliku slova "S", naziva se skolioza. Može da bude iskrivljen deo kičmenog stuba ili kičma u celini, sa rotacijom ili bez nje.

Ako se iskrivljenje gubi pri savijanju prema napred (test pretklona), ili kada dete legne, radi se o funkcionalnoj skoliozi. Uzroci nastanka su, uglavnom, poremećaji statike: zbog razlike u dužini nogu, zatim zbog deformiteta kuka, kolena i stopala, prisutnog spazma (grča) mišića sa jedne strane leđa, nagnute glave na stranu zbog nelečenog ili neizlečenog tortikolisa (skraćeni mišić na vratu), problema sa sluhom ili vidom.

Funkcionalne skolioze se karakterišu i kao skoliotično loše držanje, bez strukturalnih promena su i nemaju komponentu rotacije. Međutim, ako se na vreme ne uoče i ne leče vežbama, vremenom mogu da pređu u strukturalne. 

Strukturalne skolioze

U najvećem procentu su nepoznatog uzroka (65-95 odsto). Kod devojčica se javljaju čak pet puta češće nego kod dečaka.

Prvi znaci deformiteta mogu da se uoče do treće godine, kada je reč o infantilnim skoliozama. Ako je deformitet prisutan na rođenju, manifestuje se u periodu kada dete počne da sedi, i uglavnom nema većeg pogoršanja do navršene prve godine. Kod jednog broja dece, skolioza se spontano povlači. Nakon toga, od prve do četvrte godine, kada je rast u visinu intenzivan, progresije su veće.

Juvenilne skolioze se javljaju u uzrastu od četiri do 12 godina kod devojčica, odnosno do 14 godina kod dečaka. One mogu da imaju veliku progresiju (i do jednog stepena mesečno), zbog intenzivnog rasta od 10. do 14. godine. Ako se ne leče, prerastaju u ozbiljne deformitete, koji se rešavaju operativno. Čak i kada se u ovom periodu ne povećaju mnogo, u pubertetu je progresija velika. Roditelji često greše kada nakon nekog vremena prestanu da vode dete na redovne kontrole, jer je na nekoliko prethodnih lekar rekao da nema pogoršanja. Merena u stepenima, progresija je godišnja do puberteta, dok u pubertetu može da bude mesečna. Kada iskrivljenje postane vidljivo preko odeće, dete je verovatno kandidat za operaciju.

Adolescentne skolioze nastaju posle 12. godine, ili se tek tada po prvi put otkrivaju. Tokom perioda intenzivnog rasta imaju veliku progresiju, tako da se rast završava sa ozbiljnim deformitetom ukoliko se ne leče. Za decu koja su obuhvaćena lečenjem, obavezne su kontrole na tri-četiri meseca.

Za razliku od funkcionalnih skolioza, gde se krivina koriguje u određenim položajima, kod strukturalnih ona ostaje i ne može da se voljno ispravi. Pored krivljenja u stranu, uvek dolazi i do rotacije pršljenova, što znatno otežava lečenje. Pošto su rebra vezana za kičmeni stub, i ona bivaju zahvaćena deformitetom, tako da se na leđima stvara gibus (rebarna grba). To je najočigledniji znak, koji se uočava i preko odeće, naročito u momentu kada je dete savijeno prema napred. Deformacija grudnog koša dovodi do smanjenog vitalnog kapaciteta pluća, a nekad i do nepravilnosti u radu kardiovaskularnog sistema. Pored nepravilnog rasta koštanih delova, dolazi i do promena na svim ostalim strukturama vezanim za pršljenove.PageBreak

Kako prepoznati skoliozu?

Prilikom pregleda, dete treba da bude u stojećem položaju, samo u gaćicama. Posmatra se spreda, bočno, i sa zadnje strane. Proverava se simetrija u području vrata, upoređuje visina ramena i donjih uglova lopatica, kao i njihova udaljenost od kičmenog stuba. Posmatraju se trouglovi stasa (prazan prostor između struka i ruku), čija asimetrija ukazuje na krivljenje kičme u stranu. Obavezan je test pretklona: dete se savija prema napred, sa opruženim kolenima i laktovima, sastavljenih dlanova. Posmatra se simetrija rebarnih lukova i mišićne mase sa obe strane kičmenog stuba. Bilo kakva asimetrija je znak prisustva deformiteta.

Da bi se utvrdio tačan stepen iskrivljenja, radi se rendgenski snimak, kao i u slučaju kada se u lečenje uključuje mider. Prepoznavanje, praćenje i lečenje obavljaju specijalizovani stručnjaci (hirurzi, ortopedi, fizijatri, pedijatri, školski lekari, fizioterapeuti, psiholozi, ortotičari). Čak i kada su svi potrebni koraci preduzeti i neophodni učesnici lečenja uključeni, krajnji ishod nije uvek najbolji - ali će, svakako, da bude najoptimalniji.

Kako se leči skolioza?

Korektivne vežbe i mider

Do 20 stepeni, skolioze se leče korektivnim vežbama, koje se sprovode na suvom i u vodi. Kod deformiteta između 25 i 35 stepeni, pored vežbi - deca nose i korektivne midere. Da bi lečenje bilo uspešno, mider mora da bude dobro urađen, ali i da ga dete nosi stalno - i danju, i noću (skida se samo zbog kupanja i vežbanja). To je neophodno do završetka rasta, kada dete počinje da se postepeno odvikava (po jedan-dva sata dnevno), u naredna tri do šest meseci, a potom u narednih godinu dana nosi mider samo noću.

Sve vreme dok nosi mider, radi poseban program vežbu - u mideru i bez njega. Povremeno nošenje, izostanak vežbi, kao i naglo ili prevremeno skidanje midera - može da dovede do većeg pogoršanja nego da mider uopšte nije nošen. Iako je on primaran u lečenju skolioza ovog stepena, vežbe su izuzetno važne.

Jer, njima se poboljšava mišićni tonus i održava fleksibilnost kičmenog stuba, funkcije koje su ugrožene zbog inaktivnosti (u mideru nema pokreta kičmenog stuba i on u potpunosti preuzima funkciju mišića koji drže kičmu u uspravnom položaju).
Danas se retko primenjuje nošenje gipsanog midera za lečenje skolioza. Ali, ako se stavlja, pravi se novi na svakih mesec do dva meseca. 

Operativno lečenje

Deformiteti u grudnom delu kičmenog stuba preko 50 stepeni, ili nagle progresije kod dece starije od 10 godina, leče se operativno. Kada će se raditi operacija, zavisi od uzrasta deteta i stepena deformiteta. Kod velikih deformacija, po završetku rasta se takođe rade operacije.
Skolioze nisu praćene bolovima u leđima, niti zamorom u mišićima. Ako dete ima bolove ili se zamara, uzrok treba tražiti u nečemu drugom. Za razliku od kifoza i kifotičnog lošeg držanja, kod skolioza nema pogurenih leđa, pa roditelji ne sumnjaju na postojanje deformiteta. Kod ove dece, leđa su prenaglašeno ravna: prisutno je lordotično držanje u grudnom delu, gde fiziološki treba da bude kifoza, ili je lordoza u slabinskom delu veća od fiziološke (lordoza je prenaglašena krivina u lumbalnom delu kičme, u krstima).

Neželjene posledice skolioze

Osobe sa nelečenim i neizlečenim idiopatskim skoliozama, u odraslom dobu imaju pored estetskih i ozbiljne funkcionalne smetnje, respiratorne i kardiovaskularne, pojavu bolova u leđima, umanjenu radnu sposobnost - što često rezultira preranim odlaskom u invalidsku penziju.

Sa stanovišta ortopedije, skolioza predstavlja jedan od najtežih i najdelikatnijih problema. Situacija je otežana činjenicom da se radi o maloj deci, koja ne mogu da razumeju ozbiljnost problema, ili adolescentima koji imaju povećanu osetljivost na sve promene koje im se dešavaju u telu i na telu. A pritom još treba da rade vežbe ili da nose midere, što ih izdvaja iz grupe vršnjaka. Sa druge strane su roditelji, nedovoljno upućeni u problem koji se pojavio, sa očekivanjem da se na brz i efikasan način reši.

Zaustaviti dalje napredovanje

Ukoliko se deformitet kasno otkrije ili se neadekvatno leči, dete će pored estetskih da ima respiratorne i kardiovaskularne poremećaje. Promene koje nastaju su trajne i utiču na fizičko, psihičko i emocionalno stanje deteta, što pogađa čitavu porodicu. Izbor zanimanja je uslovljen stepenom deformiteta na završetku rasta, pa se tako posledice reflektuju na čitavo društvo. Prognozu je teško dati, iako je urađen detaljan pregled i rendgenski snimak - što često izaziva nezadovoljstvo, čak i ljutnju roditelja, koji ne mogu da sagledaju ozbiljnost problema. U principu, prognoza je nepovoljnija ako je dete mlađe i sa skoliozom u višem segmentu kičmenog stuba, jer uzrast i brzina rasta nepovoljno utiču na progresiju deformiteta. Zato je u lečenju skolioza najvažnije zaustaviti dalje napredovanje i održati postojeću korekciju.  

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut