Eholalija - da li ja to čujem sebe?

Do koliko godina eholalija može da se smatra normalnom pojavom?

- Kao patološka pojava, eholalija je prisutna kod autizma, Turetovog sindroma (nasledni neurološki poremećaj), poremećaja u razvoju i povremeno u drugim oblicima psihopatologije. Dosadašnja istraživanja ukazuju da se ovaj poremećaj javlja kod 75 do 80 odsto dece sa autizmom, i to kao:

-  Neposredna eholalija - kada se reč ili fraza odmah ponavljaju. U nekim slučajevima autizma ili Aspergerovog sindroma (razvojni poremećaj), to može da bude način dobijanja na vremenu za razumevanje jezika. Tako, na primer, ako pitamo dete: "Želiš li da jedeš?", prvi odgovor je eholalija, pa dete ponavlja: "Želiš li da jedeš?". Nakon toga sledi kratka pauza, a zatim dete odgovara: "Da, šta ima da se jede?"
- Odložena eholalija - opisuje se kao ponavljanje reči ili fraze nakon nekog vremena. Podrazumeva ponavljanje reči ili fraza koje je dete ranije naučilo, a koje uklapa u normalan govor ili ponavlja bez ikakvog smisla. Može da ponavlja reklame sa televizije, omiljene fraze iz filmova, opomene roditelja...

Kome da se obrate roditelji ako uoče problem?  

- Čim uoče i najmanje promene u govoru svog deteta, trebalo bi da se obrate logopedu. Ukoliko se eholalični govor produži i posle druge godine, neophodno je da se obrate za pomoć stručnjacima u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, gde se organizuje tretman na principima KSAFA sistema. Važno je napomenuti da se eholalija retko javlja kao izolovani poremećaj, već u sklopu drugih poremećaja (kao što je autizam, u najvećem broju slučajeva). Zbog toga je neophodno da se problem dijagnostikuje na vreme i što ranije otpočne sa tretmanom.

Da li eholaličan govor uvek ukazuje na patologiju ako se zadrži i posle druge godine života?

- Ne mora uvek da ukazuje na poremećaj u govorno-jezičkom razvoju. Ali, ako roditelji primete da govor njihovog deteta odstupa od govora vršnjaka, ili da dete bez ikakvog smisla ponavlja njihova pitanja umesto da da odgovor, ili ponavlja cele fraze ili rečenice iz crtanih filmova - koje remete normalni tok komunikacije, ili izgledaju kao da govore samo za sebe, neophodno je da se što pre obrate logopedu.

Može li eholalični govor da nestane sam od sebe?

- Eholalija spontano nestaje u periodu posle druge godine života, jer dete počinje da usvaja i druge modele govora. U tom periodu, nasuprot eholaličnom ponašanju, dete ponavlja efektne reči zato što otkriva ili prepoznaje njihovo značenje, pa ih ne ponavlja automatski, nego ih stavlja u svoj kontekst, svoj novi sintaksički milje - što bi trebalo da znači da je reč u njemu zaživela. Potom se javljaju iskazi koje je dete potpuno samostalno osmislilo i kazalo, bez ikakvog uticaja ili potpomaganja odraslih. U periodu oko 18 meseci, dečji iskazi su uglavnom eholalični, ali se javljaju i samostalni, mada u mnogo manjem broju. U uzrastu od 18. do 21. meseca, evidentan je porast samostalnih iskaza - koji sadrže jednu do tri reči, ali i porast ponovljenih iskaza. U periodu od 21. do 24. meseca, broj samostalnih iskaza je i dalje u porastu, dok se broj ponovljenih iskaza znatno smanjuje.

Ukoliko nema patologije, kako se leči eholalija?

- Kao što je već navedeno, eholalija je sastavni deo govorno-jezičkog razvoja do druge godine, kada bi trebalo da ponovljene ili eholalične iskaze sve više zamenjuju samostalni dečji iskazi. Ukoliko se to ne desi, već se broj eholaličnih iskaza povećava, ili se ne smanjuje, a samostalni iskazi su oskudni - roditelji bi trebalo da potraže savet i pomoć stručnjaka.

Dragi roditelji, znamo koliko je teško da budete objektivni kada su u pitanju vaša deca, i koliko često ste u stanju da 'zažmurite' pred nekim problemom. Međutim, poslušajte savet dobronamernih prijatelja i potražite pomoć ako vidite da kod vašeg deteta postoji bilo kakvo odstupanje u govorno-jezičkom razvoju. Jer, zdrava i zadovoljna deca će sutra biti srećni i uspešni ljudi.

Nikoleta Stevović, logoped