Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako zaštititi dete od polenske kijavice

Naravno da ne, pomoći ima.

Kada posumnjati da dete ima polensku kijavicu?

Polenska kijavica nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta. Na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela u dečjem organizmu, što se manifestuje otokom sluznice koja luči obilni, providni sekret.

Takva deca se lako prepoznaju - stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako "zakrvavljene" oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se definitivno postavlja dijagnoza alergije na polen?

Pedijatar relativno lako postavlja dijagnozu alergijske kijavice. Da li je u pitanju polen ili neki drugi alergen vidi se posle alergološkog ispitivanja. Iako postoje noviji testovi za utvrđivanje vrste alergena (krivca za alergijsku bolest), i dalje su kožne probe jednostavan i brz dijagnostički test. Ovim testom, za petnaestak minuta, može da se utvrdi koja je trava "glavni i odgovorni" za alergijsku kijavicu.

Testom se mogu utvrditi i drugi potencijalni uzročnici alergije. Neretko se dešava da je dete istovremeno alergično na više različitih alergena (na primer, uz polen, i na grinje ili buđ). To treba znati jer nije proleće jedino doba kada možemo očekivati alergijske bolesti, a polenska kijavica nije jedina alergijska bolest.

Kako se leči polenska kijavica?

Kod alergijskih bolesti je najbolje eliminisati alergen. To je neizvodljivo kada je polen (gde pobeći od polena) u pitanju. Tada je neophodno lečenje antialergijskim lekovima.

Antihistaminici

Najvažniji pripadaju grupi antihistaminika koji smanjuju dejstvo histamina - jednog od najvažnijih medijatora alergijske reakcije. Stari preparati (Phenergan) su imali jedno neprijatno neželjeno dejstvo - uspavljivanje deteta.

Zato su razvijeni noviji antihistaminici koji ne prodiru u mozak, pa nemaju uspavljujući efekat, a efikasnost u borbi protiv alergijske reacije je ista, ili čak veća. Jedan od prvih lekova iz ove grupe je terfenadin (Tefen, Bronal). Potom su napravljeni noviji preparati - loratadin (Claritine, Pressing) koji ima odličnu efikasnost, uz minimalne neželjene efekte. Velika je prednost što se daje u samo jednoj jutarnjoj dozi, pa je opasnost da se lek zaboravi - mala. Već su se odomaćili i još noviji derivati loratadina (Aeirius), ali skoro neprestano se radi na savršenijim antihistaminicima.

Ako antihistaminici ne pomognu, ili je bolest odmakla, pa su oni nedovoljni, potreban je sledeći terapijski korak - kortikosteroidni sprejevi za nazalnu upotrebu.

Nazalni kortikosteridi

Ovi preparati su brižljivo dizajnirani tako da sadrže kortikosteroid kao aktivnu supstancu, a "vezujući" materijal se lako raspršuje i raznosi po nosu. To su kortikosteroidi za LOKALNU upotrebu, a to znači da im je glavni cilj delovanje na sluzokožu nosa. Oni se, dakle, veoma slabo resorbuju sa sluznice u cirkulaciju, što je veoma važno. Beconase (beklometazon), Flixonase (flutikazon), Nasonex (mometazon) su najčešče korišćeni preparati.

Pre upotrrebe nos se  lepo očisti, pa se sprej (koji se obavezno "promućka" pre upotrebe) aplikuje u svaku nozdrvu, dok je dete u vertikalnom položaju. Kada je nos skoro potpuno blokiran poželjno je da se pre ovog spreja stave kapi za nos koje sužavaju proširene krvne sudove (efedrin ili slične kapi). Već posle nekoliko dana terapije ovo više neće biti potrebno (jer će nazalni kortikosteroidi ispoljiti efekat), pa će standardne kapi postati suvišne.

Broj prskanja zavisi od uzrasta deteta, ali i od vrste leka. Na primer, Beconase se obično raspršuje tri puta dnevno, prvih par dana, potom dva puta. Novi preparati (Nasonex, na primer) se aplikuju samo jednom dnevno jer se radi o leku koji se dugo zadržava u sluznici. Naravno, roditelji nikada ovo neće sami dozirati, već će im njihov pedijatar objasniti upotrebu i prepisati odgovarajuću dozu, kao i trajanje terapije.

Kombinacija antihistaminika i lokalnih - nazalnih kortikosteroida rešava dete neprijatnih tegoba već posle nekoliko dana terapije.

Kako sprečiti polensku kijavicu?

Kod alergološki obrađene dece (kao i kod dece koja već godinama imaju polensku kijavicu) znamo da će se tegobe ponavljati kada dođe proleće, pa ne treba čekati cvetanje trava i pojavu tegoba alergijskog rinitisa.

Nekoliko nedelja pre očekivane navale polena treba započeti preventivnu (profilaktičku) terapiju antihistaminicima. Pravi "tajming" određuje pedijatar, mada je klimatska situacija presudna!

Kao što rekosmo, ove godine smo imali blagu zimu, tako da je cvetanje trava u toku, pa je potrebno započeti profilaksu - odmah!

Imunoterapija

Polako, ali sigurno se razvija imunoterapija koja će biti dostupna i laka za sprovođenje i kod dece. Ona se sastoji u postepenom unošenju malih, pa sve većih količina alergena, čime se organizam navodi da razvije sopstvenu odbranu od alergena. Kada imunoterapija uspe, prestaje potreba za lekovima, ali je potrebno mnogo vremena i strpljenja da bi se terapijski cilj postigao.

Do skoro su potkožne injekcije bile jedini način za ubacivanje pažljivo pripremljenih alergena, ali razvijen je novi način - alergen se uzima na usta (podjezičnim "kapsulicama"). Iako i dalje postoje različita mišljenja o imunoterapiji kod dece, izgleda da će ona naći svoje mesto u lečenju. Naravno, o ovome ipak završnu reč treba da daju pedijatri alergolozi, koji se posebno bave imunoterapijom.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Najnovije

Vesti

Porodica