Veština koja detetu pomaže da bude uspešno u svemu: Psiholog tvrdi da mališani treba da je savladaju što pre

Stefan Falk je međunarodno priznati poslovni psiholog, koji je kroz konsultacije za 30 godina rada upoznao brojne uspešne ljude iz različitih industrija. Iz svega toga izvukao je jedan zaključak u vezi sa tim šta je najvažnije za uspeh – bavljenje umetnošću.

Osim toga, to podstiče mozak da koristi svoj pun kapacitet, gradeći neuronsku osnovu koja pomaže za usavršavanje gotovo svega. Evo zašto je sviranje muzičkog instrumenta toliko dobro:

1. Vizuelizacija uspeha postaje prirodna

Muzičari ne samo da vežbaju, oni maštaju. Oni vide scenu, čuju note i osećaju ishod mnogo pre nego što se to desi. Dakle, muzičari grade veštinu dok samo vizuelizuju sviranje. Ta sposobnost uvežbavanja i mentalnog simuliranja ishoda je supermoć: naučite ne samo da reagujete na stvarnost, već i da je kreirate.

2. Razvija se odnos sa vremenom

Kada vežbate instrument, vreme prestaje da bude apstraktno. U realnom vremenu osećate cenu ometanja i čudo potpunog fokusiranja.

Vremenom postajete vrlo svesni vremena – i to na dobar način. Ne želite da žurite, želite da se računa. Ova disciplina oblikuje sve, od načina na koji vodite sastanke do načina na koji gradite odnose, prenosi cnbc.com.

3. Suočavanje s neprijatnostima

Svaki muzičar mora da se suoči sa delovima muzike koje ne voli, koji su teški, izazovni. Ne postoji prečica, ne možete to da izbegnete, već morate da se suočite sa tim.

Dok većina ljudi izbegava neprijatne trenutke u životu, sviranje instrumenta vas uči da tražite te trenutke jer postajete svesni da je to prilika za rast.

4. Stvaranje emocija

Muzika nije samo izlaz, beg, to je način da regulišete svoj unutrašnji svet promenom svog emocionalnog stanja zvukom, dahom, ritmom i načinom na koji se pripremate. To postaje neprocenjiva koja može da se primeni na sve.

5. Dosada je samo povratna informacija

Muzičari ne sviraju samo onako, bez razmišljanja. Oni znaju šta žele da poboljšaju: preciznost, kontrolu, fraze. Bez tog cilja, njihova pažnja opada, a vežba postaje dosadna.

Često mislimo da su stvari koje radimo dosadne, ali dosada je zapravo povratna informacija. Mozak govori: "Pokaži mi ka čemu ovo vodi". Uvid da je dosada odsustvo cilja menja sve. Umesto da zadatke označite kao dosadne, naučite da se zapitate: "Šta je moj cilj ovde?".

6. Prepreke postaju uspeh

Ponekad ne možete da odsvirate kako treba, pa onda pokušavate da improvizujete, komponujete, nešto menjate, i tako ova prepreka postaje "gorivo", put ka uspehu. To vas uči dubokoj lekciji: Kada ne možete da pratite mapu, nacrtajte novu.

7. Standardi rastu

Jednom kada čujete razliku između "nije loše" i "sjajno", više ne možete da je ne čujete. Jednom kada iskusite kako se osećaju trenuci izvrsnosti, osrednjost postaje nepodnošljiva. Muzika vas uči da očekujete više od sebe i drugih, ne zbog perfekcionizma, već iz poštovanja prema onome što se trudom može postići.

8. Stvaranje za druge, ne samo za sebe

Kada svirate neki instrument, ne možete a da ne zamislite publiku, možda sa željom da impresionirate, ali uglavnom da nekoga pokrenete, da kažete nešto bez reči. Ta navika preoblikuje način na koji pristupate svemu.

Vaš rad postaje izraz vaših standarda, vaših vrednosti, vaše mašte. To vas tera da se zapitate: da li je ovo dovoljno dobro da bi bilo važno nekom drugom? Hoće li ih ovo naterati da razmišljaju, osećaju, rastu?

Na kraju, Falk savetuje da deca odaberu instrument koji vole, da vežbaju po 20-30 minuta dnevno i da ne brinu previše oko toga da li su u tome dobri - već da prate svoj napredak tako što će analizirati šta danas mogu da urade što juče nisu mogli, umeli. 

BONUS VIDEO: