- Sporija, tiha instrumentalna muzika bolje pomaže pamćenju i učenju, dok su za čitanje, pisanje i strani jezik često bolji tišina ili melodije bez vokala.
- Brža muzika može da podstakne kreativnost i više ideja, pa se preporučuje u početnoj fazi crtanja i smišljanja.
Da li dete bolje uči uz tišinu ili muziku u pozadini? Ispostavlja se da pravi izbor pesama može da utiče na pamćenje, koncentraciju i kreativnost. Naučnici su ispitivali kako različiti ritmovi utiču na decu i došli do zanimljivih zaključaka – nije isto da li dete uči, čita, crta ili smišlja nove ideje.
Sporija muzika pomaže pamćenju
U jednom istraživanju učestvovalo je 60 dece uzrasta od osam do 12 godina. Ispitivano je kako na njihovo pamćenje utiču tišina i muzika različitog tempa.
Najbolje rezultate pri pamćenju gradiva pokazala je muzika sporijeg ritma, od oko 76 otkucaja u minuti. Brža muzika imala je nešto slabiji efekat.
Zato se tokom učenja preporučuje tiha, instrumentalna muzika, bez reči koje bi mogle da odvlače pažnju. Ako dete čita, piše ili uči strani jezik, tišina ili melodije bez vokala mogu biti bolji izbor.
Među poznatim pesmama čiji je tempo približan ovom ritmu izdvajaju se „Someone Like You“ Adel, „Hey Jude“ grupe Bitlsi i „A Thousand Years“ Kristine Peri. Ipak, za učenje su pogodnije njihove instrumentalne verzije.
U galeriji ispod zavirite u divnu malu porodičnu kuću na selu!
Brža muzika podstiče kreativnost
Kada je reč o crtanju, smišljanju ideja i kreativnim zadacima, rezultati su bili drugačiji. Brža muzika, od oko 119 otkucaja u minuti, pomogla je deci da osmisle više ideja i razmišljaju na različite načine.
Među pesmama približnog tempa nalaze se „Smells Like Teen Spirit“ grupe Nirvana, „Billie Jean“ Majkla Džeksona i „Don't Stop Believin'“ grupe Journey.
Ipak, istraživači su primetili da brža muzika može da utiče na originalnost ideja. Zato je korisno pustiti je tokom početne kreativne faze, a zatim je isključiti kada dete treba da izabere i razradi najbolju zamisao.
Kada je ipak najbolje isključiti muziku?
Muzika ne pomaže svakom detetu i u svakoj situaciji. Ako dete počne da pevuši, prati tekst pesme ili često prekida zadatak, pozadinska muzika može da mu odvlači pažnju.
Roditelji mogu da isprobaju jednostavan test: neka dete isti zadatak radi jednom u tišini, drugi put uz sporiju, a treći put uz bržu muziku. Posmatrajte u kojim uslovima je najuspešnije i najlakše završava zadatak.
Istraživači naglašavaju da ne postoji univerzalno pravilo. Efekat zavisi od uzrasta deteta, vrste zadatka, glasnoće muzike i njegove osetljivosti na zvučne nadražaje. Najvažnije je da muzika ne postane dodatni izvor ometanja, već da bude prilagođena onome što dete u tom trenutku radi.
BONUS VIDEO:
