KOJI UZRAST JE NAJBOLJI DA DETE NAUČI DA PLIVA: Pitali smo profesora i da li roditelji mogu sami to da urade

Leto je vreme koje mnoge porodice sa decom provode na moru, bazenu, ali i na reci. Kupanje u vodi je sjajan način da se mališani rashlade, ali roditelji moraju da drže otvorene četvore oči kako bi deca bila bezbedna.

"Donja granica dece za obuku plivanja je šest godina, iz razloga što dete tada već zna koja je leva, a koja desna ruka, svesnije je okoline i sredine koja ga okružuje, lakše prihvata novu sredinu, prevazišlo je stres poput kretanja u vrtić, ima već razvijenu osnovnu koordinaciju radi lakšeg savladavanja osnove plivanja. Jednom rečju, obuka se mnogo lakše odvija i za dete i za instruktora plivanja. Roditeljima nista ne znači da li će dete naučiti sa osam, šest ili četiri godine da pliva, a deci je svakako lakše i bolje da ne uče prerano", rekao je on za Yumamu.

Profesor nam je objasnio i da li roditelji mogu sami da uče decu da plivaju i šta je za to potrebno.

"Roditelj može učiti dete da pliva, ali samo u koliko poznaje osnove didaktike i zna bar osnove tehnike plivanja. Priča o tome ’kako su nas nekada učili’ ne pije vodu. Roditelji su imali reku koja ima postepeno povećanje dubine, plići brzak koji ih nosi pa olakšava savladavanje tehnike... To su sve neke stvari koje su oni svesno ili nesvesno koristili, ali spadaju u osnove poštovanja metodike savladavanja bilo čega novog. Svakako je bolje prepustiti to nekome kome je to posao i rutina. Osim toga, dete bolje sluša instruktora nego roditelja u ovoj situaciji i lakše savladava ono što se od njega traži".

DUBINA VODE I GREŠKE RODITELJA

Kada je reč o dubini vode koja je idealna za učenje deteta da pliva, Petrović kaže da je to otprilike do visine pazuha deteta.

"Psihološki dete mnogo lakše savlađuje nešto ukoliko je sigurno da može da dohvati tlo nogama, pa samim tim i obuka ide lagano", objašnjava on i dodaje da su daske, gume i kapice osnovni rekviziti koji su potrebni za obuku mališana, kao i kultura korišćenja i odlazaka na bazene, reke, more...

Roditelji često misle da oni najbolje poznaju svoje dete i da je zato najbolje da ga sami uče da pliva, a profesor sporta i fizičkog vaspitanja nam je otkrio gde mame i tate najčešće greše.

"U principu imaju malo strpljenja, ne razumeju kako nešto dete ne može da izvede kako su zamislili. Roditelji mogu da budu dobri plivači, ali biti dobar plivači ne mora da ide ruku pod ruku sa tim da znaju nekoga da nauči da pliva".

KORACI U OBUCI PLIVANJA

Ukoliko ipak želite da sami učite svog mališana da pliva, pitali smo ga i koji su neki osnovni koraci obuke i kako se uči plivanje.

"Prvo se uči disanje, da dete sme da potapa telo i glavu i da mu ništa neće biti. To je njima najveći strah. Misle kada potope glavu da će im ’voda ući u mozak, kako oni to kažu’. Zatim se uči plutanje na vodi u mestu i kretanju na stomaku i leđima, sa i bez disanja. Onda se prelazi na obuku rada nogu sa daskom i bez daske, sa i bez disanja, zatim prelazak samo na rad jedne ruke, zatim druge, pa se onda lagano povezuju sve segmente zajedno. Ovo u principu u tim početnim koracima vazi za bilo koju tehniku plivanja".

On objašnjava da je prilikom obuke najbolje držati dete oko donjeg dela leđa jer je tu centar težišta, ili oko grudnog koša. "Prvo treba sve raditi u mestu, zatim u laganom kretanju".

Instruktori plivanja često upozoravaju roditelje da se ne oslanjaju na mišiće i gume za plivanje jer deci daju lažno sampouzdanje u vodi, a evo šta o tome kaže profesor Petrović.

"Sa tim ’pomagalima’ treba biti jako obazriv. Najbolje je koristiti samo daske za plivanje, leptire kako ih zovemo, za plivanje čak ni naočare u tim početnim fazama. Kada prođe osnovna faza, onda obavezno naočare kako bi im bila bolja koordinacija jer onda vide kuda im se kreću ruke i noge kroz vodu. Ukoliko neko dete traži naočare i na početku obuke, ne treba mu braniti da ih nosi, ali ukoliko ne traži bolje je ići bez njih na tim prvim časovima".

STRAH OD VODE

Mnoga deca imaju strah od vode, koji im otežava savladavanje plivanja. Pitali smo ga da li roditelji utiču na razvoj tog straha i šta da rade ukoliko se dete plaši vode.

"Roditelji mogu da utiču na razvoj straha od vode kod dece. Svojim rečima ’nemoj tamo, udavićeš se, potopićeš se’, druga deca ili roditelji kad potope dete nekada iz zabave, ali deci koja tek shvataju tu sredinu to baš neće biti zabavno, već mogu da stvore strah za čitav život i to jako otežava dalje korake. Što se tiče toga šta preduzeti, birati vrlo pažljivo reči kako, kada i šta deci objašnjavamo, bodriti ih stalno i ulivati im poverenje da to može, samo mora da uloži malo truda i rada", kaže profesor Petrović, pa za kraj dodaje:

"Nismo znali ni da hodamo kad smo bili mali, ali smo bili uporni, tako je isto i sa plivanjem i sa bilo čim drugim".

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)