3 STARE DOBRE IGRE ZA PUNO DECE: Nije bilo potrebno ništa sem dosta prostora i dobre volje

Nekada su se deca vrlo rado igrala različitih grupnih igara, za koje im nisu trebali nikakvi posebni uslovi, rekviziti. Dovoljno je bilo da ih je puno, kao u svakoj ulici, dvorištu, školi ili vrtiću i da imaju puno slobodnog prostora napolju za trčanje, skakanje i kretanje. Neke igre su imale prateće pesmice koje su se pevale kao sastavni deo igre, neke su imale ustaljene reči koje su se ponavljale. Svi su voleli da ih igraju.

Sva deca sede u krugu, dok jedan obilazi oko njih sa maramicom u ruci i peva:
"Ide maca oko tebe,
pazi da te ne ogrebe,
čuvaj mišo rep,
nemoj biti slep,
ako budeš slep,
otpašće ti rep!"

Simbolično cela grupa predstavlja miševe, a dete koje ih obila

  zi je maca. Na kraju pesme maca ostavlja predmet - maramicu. Svako dete pazi da mu iza leđa ne stavi maramicu - umesto repa, jer mora brzo da je uzme, optrči krug i vrati se na mesto. I dete koje je obilazilo-maca, takođe trči da zauzme slobodno mesto.

Jelečkinje barjačkinje

Veoma popularna igra u školskom uzrastu, često su je koristili nastavnici i učitelji jer razvija timski i sportski duh. Navijanje, biranje najboljih igrača, sve je bilo deo igre, a posebno su cenjeni brzi i snažni igrači.

Pre početka igre, igrači se dogovore i podele u dve grupe, koje tokom trajanja igre stoje jedna naspram druge, na razdaljini od deset metara. Nakon podele u grupe dogovorom se određuje koja grupa započinje igru. Tokom izvođenja igre, igrači se drže za ruke sa svojim saigračima, stvarajući lanac. Grupa koja počinje igru, suparničkoj grupi postavlja pitanje Jelečkinje, barjačkinje, koga ćete?.[2] Na postavljeno pitanje, igrači iz druge grupe se dogovore kojeg igrača će pozvati, te se uzvikuje njegovo ime. Najčešće se bira igrač sa najslabijom konstitucijom. Prozvani igrač iz zaleta pokušava da probije lanac između dva igrača za koje misli da su najslabiji u drugoj grupi, okrećući se ramenom ili nadlakticom. Ukoliko bi to uspeo, vraćao se u svoju grupu, odvodeći jednog od igrača iz suparničke ekipe. Međutim, ukoliko ne bi uspeo da probije lanac, ostajao je u pritivničkoj ekipi i nastavio takmičenje kao njen član. Isti postupak se ponavlja sve dok se svi igrači ne bi našli u jednoj grupi. Pobednik je ona grupa koja uspe da na svoju stranu prevede što veći broj igrača iz suprotne grupe. Nakon završenog ciklusa, igrači se ponovo dele i dve grupe i cela igra se ponavlja.

Janjine Banjine

Ova igra je veoma stara i ima razne varijacije, bliska joj je “Trule kobile”, koju su naročito voleli dečaci jer zahteva veću fizičku spremnost i dosta je gruba. Janjine su igrali i mlađi, nije tako zahtevna a sva deca vole da skaču i preskaču u nizu. Ova igra razvija koordinaciju, snagu i svakako drugarstvo.

Na početku igre deca se poređaju u vrstu. Prvo dete treba da se sagne i osloni ruke na kolena (mala deca mogu i da čučnu i saviju glavu između kolena). Drugi igrač trči do savijenog deteta, stavlja mu ruke na leđa i skače preko njega, raširivši noge. Po doskoku ovo dete odmah zauzima isti položaj kao prvo, tako da treće dete mora preskočiti prva dva. Četvrto dete preskače tri igrača i tako do poslednjeg u vrsti, koje mora preskočiti sve ostale igrače. Kada i poslednje dete preskoči niz, prvo dete (sada poslednje u nizu) ustaje i preskače ostale. Ostala deca mogu da nastave da preskaču niz, pa tako igra može da traje beskonačno.

(Yumama)

BONUS VIDEO