- Pojedina ponašanja ili navike kod dece često zabrinu roditelje - na primer, kada dete često stavlja majicu u usta i sisa je ili ako se stalno vrpolji, okreće...
- Neka ponašanja koja roditeljima deluju čudno ili zabrinjavajuće zapravo su za decu korisna i razvojno normalna.
Držanje ruku na određenim mestima, ljuljanje tela, držanje i sisanje različitih predmeta često se mogu primetiti kod dece. Roditelji se zbog toga neretko zabrinu i pitaju zašto se takva ponašanja javljaju. Ovakve "neobične navike" često ih plaše, stvaraju nelagodu ili ih nerviraju.
"Danas, ako na internetu pretražujete ljuljanje tela, lako možete naići na stranice koje govore o mentalnim poremećajima. Takođe, ako drugim roditeljima opišete takva ponašanja, gotovo sigurno će se naći neko ko će dobronamerno posumnjati na autizam, poremećaj pažnje ili anksioznost", objašnjava Lindzi Bil, terapeutkinja za decu i koautorka knjige "Raising a Sensory Smart Child".
Iako je važno da roditelji budu upoznati sa ranim simptomima određenih poremećaja, postoje i mnoga "čudna" ponašanja koja su sasvim normalan deo dečjeg razvoja.
Zapravo, kod oko 70 odsto dece tokom razvoja javljaju se ponavljajući i naizgled besmisleni pokreti, poput grickanja noktiju, igranja kosom ili cupkanja nogom, pokazuje istraživanje objavljeno 2018. godine u časopisu Seminars in Pediatric Neurology, koje prenosi magazin Parents. Deca to rade s razlogom – na taj način regulišu svoja čula.
"Kada shvatite zašto vaše dete radi ono što radi i čemu mu to služi, više nećete na to gledati kao na neobičnu naviku, već kao na ponašanje koje ima svoju svrhu", kaže pedijatrica Amanda Benet.
1. Sisanje i žvakanje predmeta
"Deca koja imaju potrebu da žvaću i sisaju različite predmete često to rade zato što njihova usna duplja nije dovoljno osetljiva. Dete koje sisa svoju majicu možda ima smanjenu osetljivost i potrebno mu je više stimulacije kako bi zadovoljilo tu potrebu", objašnjava Bil. "Pored toga, takvi zvuci ih umiruju i pružaju osećaj prijatnosti. Tada se oslobađaju serotonin i dopamin, koji doprinose osećaju smirenosti i sprečavaju dosadu", dodaje ona.
Ovakva ponašanja često se sreću kod dece koja kasne u razvoju govora ili imaju poteškoće sa ishranom.
"Često imaju problema sa usvajanjem preciznih pokreta usana i usta jer njihova čula ne obrađuju informacije na isti način kao kod druge dece", kaže Bil.
Iako su ovakva ponašanja uglavnom bezopasna, roditelji bi trebalo da ih usmeravaju kako bi sprečili rizik od gušenja ili unošenja bakterija u usta. Na primer, ako se sisanje palca nastavi između druge i četvrte godine života, može uticati na oblik usana i izazvati probleme sa zagrizom.
2. Ljuljanje i okretanje
Deca koja se prirodno više vrte, ljuljaju i skaču verovatno imaju vestibularni sistem (sistem koji pomaže u održavanju ravnoteže i orijentaciji u prostoru) koji zahteva više stimulacije zbog niže osetljivosti na spoljne nadražaje.
Ključno je prepoznati kada je stimulacije dovoljno.
"Postoji nešto što nazivamo obrnutom U-krivom. Kada se dete okreće, nivo uzbuđenja raste, a njegova sposobnost da ostane smireno i fokusirano se poboljšava. Međutim, kada dostigne vrh krive, uzbuđenje nastavlja da raste, dok se pozitivan efekat smanjuje", objašnjava dr Miler.
Preterana stimulacija može dovesti do senzornog preopterećenja. Zato je važno pratiti dete, po potrebi se posavetovati sa stručnjakom i postaviti određene granice. Gimnastika i plivanje predstavljaju odlične aktivnosti za ovu decu.
3. Mirisanje predmeta
"Čulo mirisa direktno je povezano sa limbičkim sistemom, delom mozga koji je zadužen za emocije, pamćenje i osećaj zadovoljstva", kaže Bil. "Deca često mirišu stvari koje im pružaju utehu i osećaj sigurnosti."
Umirujući mirisi mogu pomoći detetu da se oseća bezbednije ili dovoljno opušteno da zaspi. Svi ljudi reaguju na mirise i koriste ih za smirivanje. Ponekad deci prijaju i mirisi koje odrasli ne smatraju naročito prijatnim.
4. Vrpoljenje i sitni pokreti
"Dodirivanje, stiskanje, grickanje, uvrtanje kose i slični oblici vrpoljenja stvaraju senzacije koje zadovoljavaju detetovu potrebu za dodirom, ali i za određenom vrstom sitnog pokreta", objašnjava dr Miler.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Frontiers in Psychology, telo kao odgovor na ove pokrete oslobađa oksitocin.
Pored umirujućeg efekta, vrpoljenje može pomoći deci da se bolje koncentrišu.
"Znamo da se sva deca kreću tokom zahtevnijih mentalnih aktivnosti", kaže psiholog Majkl Dž. Kofler. "Deca koriste male pokrete kako bi stimulisala mozak. Kod neke dece, posebno one sa ADHD-om, pomeranje pomaže da mozak ostane angažovan i da se poboljša radna memorija."
Ako ovakva ponašanja ometaju dete u svakodnevnom funkcionisanju, to može biti znak poremećaja senzorne obrade, upozorava Sara O'Rurk.
Deca sa ovim poremećajem ne uspevaju da na odgovarajući način odgovore na informacije koje dobijaju putem čula, dok su deca sa urednim senzornim razvojem pronašla način da sama regulišu svoje ponašanje.
U galeriji ispod pročitajte i korisne savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
