- Ljubav roditelja prema detetu nije dovoljna da bi ono promenilo neko svoje ružno ponašanje.
- Kombinacija bezuslovne ljubavi sa jasnim olakšavanjem je najefikasnija, a objasnila je šta to podrazumeva.
Ne treba dovoditi u pitanje da roditelji bezuslovno vole svoju decu i da bi za njih sve uradili - to zaista jeste tako u najvećem broju slučajeva. Psihoterapeutkinja Debora Frenč ističe da ono što iznova viđa u svom radu nije nedostatak ljubavi roditelja prema deci, već duboka nesigurnost o tome kako tu ljubav "koristiti" kada dečje ponašanje postane izazovno.
Mnogi roditelji veruju da ako više vole, više objašnjavaju, ublaže svoj ton ili pokažu veće razumevanje tokom teških trenutaka, njihovo dete će se na kraju ponašati bolje. To uverenje je sasvim razumljivo, kaže psihoterapeutkinja, a ono dolazi od brige, empatije i urođene želje da budu roditelji koji podržavaju i vole. Nevolja je, međutim, u tome što roditelji često očekuju da dete kognitivno razume njihova očekivanja, čak i kada detetu jednostavno nema razvojne kapacitete da to učini. Neizrečena jednačina obično izgleda ovako:
Moje dete je uznemireno + ljubav, podrška i briga = mirno, srećno dete. Ali to ne funkcioniše tako, upozorava terapeutkinja Frenč.
Kada je dete uznemireno i ispoljava izazovno ponašanje, ono što mu je potrebno nije ljubav umesto vođstva, već roditelj koji može da ponudi bezuslovnu ljubav i olakšanje u isto vreme. Olakšanje znači razumevanje da svaka situacija sa kojom se roditelj susreće nije samo stvar samog trenutka, već i onoga što sledi. Svaki odgovor, svaki ton i svaka granica oblikuju kako će se dete ponašati u budućnosti.
Ako smo previše nežni i brižni kada se dete suočava sa izazovima u ponašanju, ono ostaje nesrećno, piše terapeutkinja za psychologytoday.com. Ako previše olakšavamo i usmeravamo, dete ostaje nesrećno. Zato roditeljstvo zahteva veoma finu ravnotežu.
Mnogi roditelji oklevaju da budu čvrsti jer se plaše da postavljanje granica znači biti hladan, grub ili da time "odbacuju" dete. Brinu se da će autoritet oštetiti njihovu bliskost sa detetom. U stvarnosti, potpuno je suprotno. Kombinacija bezuslovne ljubavi sa jasnim olakšavanjem jača detetov osećaj sigurnosti i poverenja.
Kada su granice nejasne, nedosledno primenjivane ili zamenjene kaznom, pretnjama ili podmićivanjem, to jednostavno podstiče negodovanje, a deca stalno testiraju granice. Njihova kognitivna energija se troši pokušavajući da uključe roditelja u negativne cikluse ponašanja. Ovo nije svesno ponašanje, već podsvesno. Vremenom, ova dinamika pojačava uobičajene "borbe za moć" i dovodi do emocionalne iscrpljenosti i roditelja i deteta.
Efikasno roditeljstvo nije izbor između ljubavi i autoriteta, već je više integracija to dvoje.
Kada roditelji komuniciraju koristeći prave fraze i rečenice u pravo vreme, uz govor tela prilagođen situaciji – bez vikanja, pretnji, podmićivanja ili preteranog objašnjavanja – deca brzo uče šta se od njih očekuje. Sposobnija su da iskoriste prilike koje im se pružaju da sarađuju, priznaju svoje greške i uče iz njih. Ovo razvija osećaj odgovornosti, prekidajući negativne, uobičajene cikluse ponašanja.
Deca koja se osećaju sigurno vođena od strane roditelja ne plaše se neuspeha ili grešaka. Veruju da u njihovom odnosu sa roditeljem postoji prostor za učenje, popravku i napredak.
Kada bi samo ljubav menjala ponašanje, roditeljstvo bi bilo lako. Deci ne treba više ljubavi – ona je već imaju.
Ono što im je potrebno je jasno, snažno vođstvo i olakšavanje od strane roditelja. To je ono što pruža emocionalnu sigurnost, samopouzdanje i na kraju značajno poboljšan osećaj blagostanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
