- Dr Vladimir Đurić poručuje da je znak dobrog roditeljstva pripremiti dete za život, a ne život uređivati umesto njega.
- Najvažnije nasleđe je da dete iz kuće ponese osećaj da je voljeno, da vredi i da ima gde da se vrati.
Roditelji žele da svojoj deci obezbede što bolji život. Trude se da im pruže sigurnost, dobro obrazovanje, krov nad glavom, finansijsku stabilnost i sve ono za šta veruju da će im jednog dana olakšati život.
Ali da li je to zaista ono najvrednije što možemo da ostavimo detetu?
Psihoterapeut dr Vladimir Đurić skreće pažnju na jednu važnu zamku u roditeljstvu – roditelji često pokušavaju da uklone sve prepreke sa puta svoje dece, umesto da ih osposobe da se sami nose sa životom.
Ne pripremati život umesto deteta, već dete za život
Ukoliko zanemarimo zaista užase lošeg roditeljstva kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili jednostavno suštinski manjak roditeljske normalnosti i ljubavi koji pervazivno oštećuju decu, najčešći način kako roditelji danas upropašćuju svoju decu je to što pokušavaju da pripreme put za njih... Umesto da se fokusiraju na pripremu dece za put...", napisao je Đurić.
Ova misao posebno je važna u vremenu kada roditelji imaju potrebu da decu zaštite od gotovo svake neprijatnosti. Kada mogu, rešavaju njihove probleme, otvaraju im vrata, biraju najbolje mogućnosti i pokušavaju da im unapred obezbede što sigurniju budućnost.
Međutim, život ne može u potpunosti da se isplanira.
Zato je, prema Đurićevoj poruci, mnogo važnije šta će dete iz roditeljskog doma poneti u sebi nego šta će mu roditelji jednog dana ostaviti u materijalnom smislu.
Šta treba da ostane "u maloj glavi"?
Dobro roditeljstvo, prema Đuriću, između ostalog znači da dete kroz odrastanje izgradi određena uverenja o sebi.
Da zna da je voljeno. Da vredi. Da ima pravo da bira ono što mu je važno i lepo. Da zna granice i razliku između onoga što sme i onoga što ne sme. Da veruje u svoje sposobnosti, ali i da razume da se mnoge stvari postižu trudom.
Đurić te poruke sažima kroz rečenice koje dete treba da nosi sa sobom:
"Voljen sam...
Vredim...
Nisam nešto posebno... ali mogu puno ako se potrudim...
Znam šta se sme... a šta ne...
Imam pravo da idem gde mi je važno i lepo...
Svašta sam ja i prošao...
Pametan sam...
Snaći ću se..."
To nisu poruke koje detetu daju osećaj da je nepobedivo ili da će mu sve u životu biti lako. Naprotiv – one ga pripremaju za realnost u kojoj će biti i uspeha i grešaka, i lepih i teških perioda.
Najvažnije je da zna da uvek ima gde da se vrati
Jedna od posebno snažnih poruka koje Đurić izdvaja jeste ona o sigurnoj bazi koju dete treba da ima u svojoj porodici:
"A i ako se ne snađem... imam uvek gde da se vratim... kod mojih..."
Upravo taj osećaj može da bude važan oslonac kada dete odraste i počne samostalno da donosi odluke.
Roditelj ne može da garantuje da će dete uvek donositi dobre odluke. Ne može ni da ga zaštiti od svakog neuspeha, razočaranja ili pogrešnog izbora.
Ali može da mu pruži sigurnost da jedan neuspeh ne znači da je izgubilo svoju vrednost i da porodica ostaje mesto kojem može da se vrati.
Zato Đurić svoju listu završava jednostavnom, ohrabrujućom porukom:
"Ma biće sve dobro... kad tad..."
"Ko je to usadio svojoj deci... dobar je roditelj"
Na kraju, Đurić pravi jasnu razliku između onoga što roditelji mogu da obezbede spolja i onoga što dete nosi duboko u sebi.
"Ko je to usadio svojoj deci, dobar je roditelj... Ko to ima u sebi... pravi je srećnik".
I upravo tu dolazimo do možda najvažnije poruke njegovog teksta.
Roditelj može da ostavi detetu novac, nekretnine, posao ili veze koje će mu pomoći. Ali ništa od toga ne određuje u potpunosti kako će dete jednog dana gledati na sebe.
Đurić zato poručuje:
"Pustite proklete novce, nekretnine, poslove, veze i protekcije... Dragocenijeg nasledstva od toga šta će neko u dubini duše misliti o sebi jednostavno nema".
Materijalna sigurnost jeste važna, ali nije jedino nasleđe koje roditelj ostavlja.
Dete koje iz porodice ponese osećaj da je voljeno, da vredi, da može da se snađe i da uvek ima svoje sigurno mesto – ponelo je nešto što mu nijedan novac ne može u potpunosti nadomestiti.
Zato, kada razmišljamo o tome kakvu budućnost želimo svojoj deci, možda pitanje ne treba da bude samo šta ćemo im obezbediti, već i šta ćemo ih naučiti da misle o sebi.
A upravo u tome, prema rečima dr Vladimira Đurića, leži jedno od najvrednijih roditeljskih nasleđa.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
