- Kada se dete loše ponaša odrasli ga brzo etiketiraju kao nevaljalo, nevaspitano, bezobrazno.
- Iza lošeg ponašanja deteta često se kriju neke potrebe ili osećanja koje ne ume da izrazi.
Dete koje baca igračke, odgovara roditeljima, odbija da deli ili usred mirne večeri doživi ispad besa često se brzo proglasi "nevaljalim" ili neposlušnim. Ali ono što na prvi pogled izgleda kao loše ponašanje vrlo često je samo najglasniji način na koji dete pokušava da izrazi nešto što još ne zna rečima.
Deca retko mogu jasno da kažu: "Previše mi je", "Osećam se odbačeno" ili "Treba mi pomoć". Zato svoje emocije pokazuju ponašanjem. To ne znači da svako dečje negodovanje krije duboko značenje - deca tek uče granice, samokontrolu i društvena pravila. Ipak, kada se određena ponašanja stalno ponavljaju, vredi zastati i zapitati se šta dete zapravo pokušava da poruči.
Stručnjaci ističu da iza mnogih izazovnih ponašanja stoji neka nezadovoljena potreba, emocija ili teškoća koju dete još ne zna drugačije da izrazi, piše Times of India.
1. "Preopterećen sam"
Dete koje odjednom postane glasno, prkosno ili plačljivo možda nikoga ne pokušava da izazove. Ponekad je jednostavno emocionalno preplavljeno. Previše podražaja, bučna prostorija, puno uputstava odjednom, promena rutine ili čak glad mogu dete dovesti do granice izdržljivosti. Ono što izgleda kao tvrdoglavost ponekad je zapravo znak da je dečji nervni sistem preopterećen.
2. "Primeti me"
Neka deca izazivaju pažnju jer im je i negativna reakcija bolja od osećaja da su nevidljiva. Dete koje stalno prekida, izvodi nepodopštine ili namerno radi ono što mu je zabranjeno možda zapravo traži povezanost. Iza frustrirajućeg ponašanja često stoji vrlo jednostavna potreba - da bude viđeno, uključeno i važno.
3. "Treba mi pomoć sa osećanjima koje ne znam da objasnim"
Deca osećaju ljutnju, ljubomoru, sram, strah i razočaranje mnogo pre nego što znaju da ih imenuju. Kada emocije nemaju reči, često izlaze kroz agresiju, povlačenje ili odbijanje saradnje. Dete koje zalupi vratima možda ne pokušava da bude bezobrazno - možda jednostavno ne zna šta da uradi sa emocijom koja mu je prethodila.
4. "Nemam kontrolu"
Borbe za moć često nastaju kada se deca osećaju bespomoćno. Dete koje odbija oblačenje, domaći, jelo ili odlazak na spavanje možda se ne opire samom zadatku, nego osećaju da nema izbora. Ponekad je takvo ponašanje mali protest protiv sveta u kojem odrasli stalno određuju pravila. Kada deca dobiju mogućnost donošenja odluka primerenih njihovom uzrastu, otpor se često smanjuje.
5. "Umoran sam, gladan ili se ne osećam dobro"
Nije svako teško ponašanje emocionalne prirode. Ponekad je problem fizički. Umorno dete ima manje strpljenja. Gladno dete teže podnosi frustracije. Dete koje je bolesno ili ga nešto boli možda jednostavno nema kapaciteta da se nosi sa uobičajenim zahtevima.
Pre nego što ponašanje protumače kao neposlušnost, roditelji bi trebalo da se zapitaju: Je li dete jelo? Spavalo? Odmorilo se? Oseća li se dobro?
6. "Ne osećam se sigurno"
Za dete sigurnost ne znači samo odsutnost opasnosti. Ona uključuje i predvidivost, ton glasa i emocionalnu atmosferu u domu. Deca mogu da postanu prianjajuća, razdražljiva ili eksplozivna kada osećaju napetost među odraslima, strah od kritike ili ne znaju kakvu će reakciju dobiti. U nekim slučajevima "loše ponašanje" zapravo je reakcija na stres, a ne znak lošeg karaktera.
7. "Trebaju mi granice da bih se osećao sigurno"
Iako zvuči paradoksalno, neka deca pomeraju granice upravo zato što su im potrebne. Deca testiraju pravila ne zato što žele haos, nego zato što žele da znaju gde su granice. Smirene i dosledne granice pružaju im osećaj sigurnosti i stabilnosti.
Kroz ponavljanje deca uče da je svet predvidiv i da odrasli mogu da ih usmeravaju bez gubitka ljubavi i povezanosti.
Iza ponašanja često stoji poruka
Najveći izazov za roditelje jeste činjenica da isto ponašanje različitih dana može imati potpuno različite uzroke. Ispad besa jedan dan može biti posledica umora, a drugi dan potreba za pažnjom. Zato razumevanje dečjeg ponašanja zahteva strpljenje, a ne paniku.
Iza većine "lošeg ponašanja" ne stoji "loše dete", nego dete sa nezadovoljenom potrebom, snažnom emocijom ili veštinom koju tek treba da nauči. Kada odrasli gledaju samo ponašanje na površini, lako mogu da propuste pravu poruku. A upravo razumevanje često je prvi korak prema stvarnoj promeni.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: story.hr/Yumama
