- Kašnjenje u govoru ne znači uvek razvojni poremećaj, ali izostanak gukanja do 4. meseca, brbljanja do 8. i razumevanja govora do 18. meseca traži pregled.
- Posebnu pažnju zahtevaju regresija govora, izostanak gestikulacije i kontakta očima, kao i drugi neurološki znaci poput hodanja na prstima posle 2,5 godine.
Kašnjenje u govoru ne mora uvek da znači da dete ima poremećaj u razvoju, ali određeni simptomi jesu znak da bi trebalo otići na pregled kod dečijeg neurologa, objašnjava neurolog dr Natalija Jeršova.
Prema rečima stručnjakinje, sasvim je u redu sačekati i pratiti razvoj deteta do treće godine – pod uslovom da ono razume šta mu govorite, ispunjava jednostavne zahteve, savladava ostale veštine tipične za svoj uzrast i ne gubi već stečene sposobnosti. Takođe, genetika može da igra ulogu ako je i neko od roditelja progovorio nešto kasnije.
Međutim, dr Jeršova ističe sledeće znake upozorenja na koje roditelji moraju da obrate pažnju:
- Gukanje: Izostanak gukanja u uzrastu od 3 do 4 meseca.
- Brbljanje: Izostanak brbljanja do 8. meseca.
- Razumevanje: Kada dete ne razume govor do 18. meseca.
- Regresija: Posebnu pažnju zahteva situacija kada je dete već počelo da govori, a zatim iznenada prestalo.
Dodatni razlozi za posetu lekaru: Pregled je potreban i ukoliko dete koristi reči, ali izostaju gestikulacija i kontakt očima. Znak za uzbunu mogu biti i hodanje na prstima nakon dve i po godine, asimetrija refleksa, često ispadanje predmeta iz ruku, kao i drugi neurološki simptomi.
Kada je vreme za pregled do 3. godine?
Ako dete do trećeg rođendana ne sklapa rečenice od tri ili četiri reči, ne postavlja jednostavna pitanja ili je njegov govor potpuno nerazumljiv okolini, savetuje se provera sluha, EEG snimanje i konsultacija sa specijalistom. Takođe, stručnjaku se treba obratiti bez odlaganja ako primetite da se fond reči uopšte ne širi tokom nekoliko meseci.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
