Za probleme s rastom je u pubertetu već kasno: Dr Zdravković objasnila zašto je važno da dete redovno merite

Na visinu deteta roditelji često ne obraćaju previše pažnju, pa tako često čujemo "porašće u pubertetu" i slično, ali stručnjaci kažu da ukoliko ima zdravstvenih problema povezanih sa visinom, pubertet je već period kada je kasno za reakciju. Stoga ukoliko primetite da vam dete ne dostiže rast svojih vršnjaka, reagujte na vreme.

"Danas postoje i aplikacije, karte rasta, u kojima roditelji mogu da proveravaju da li im se dete razvija kako treba. Detetu su potrebna dva merenja na svakih šest meseci. Bitno je problem otkriti na vreme. Alarmantan period tu ne postoji - u prve dve godine života detetu je za rast i razvoj najznačajnija ishrana, pa se onda prati etapa od druge do četvrte godine, i sve tako dokle god dete raste. Nekad deca u bilo kom trenutku mogu usporiti rast, što ne znači da neće stići svoje vršnjake", rekla je dr Zdravković i dodala da je pubertet vreme kad je ipak kasno reagovati jer se deci kojoj se ustanovi problem na vreme može dati hormonska terapija o trošku RFZO.

"Najpre treba isključiti najvažnije hronične bolesti koje mogu da utiču na sam rast deteta jer samo njih 10 odsto ima problem zbog hormona. Oni koji imaju problem zbog nekih poremećaja ili sindroma testiraju se posebnim testovima, i to u Univerzitetskoj dečjoj klinici 'Tiršova', Institutu za majku i dete, kao i tercijarnim centrima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu", rekla je ona i dodala da se zbog bojazni od problema s rastom najčešće javljaju roditelji dečaka, ali da je problem jednako rasprostranjen među oba pola.

Ona je istakla i da se u obzir takođe uzimaju genetske predispozicije.

"Ukoliko su roditelji niži, ne može se očekivati da ih dete nadmaši. Primera radi, ako je otac 1,79 cm, a majka 1,56, dete, na primer devojčica, teško da može porasti više od 1,60, a to nije problem, već jednostavno - to je genetika", naglašava dr Zdravković.

A da deca nekad mogu da budu veoma okrutna, znaju oni koji se s tim problemom susreću. U toj grupi svakako su i deca nižeg rasta, koju vršnjaci nazivaju "kepecom", "patuljkom" i drugim pogrdnim nadimcima. Ipak, veoma je bitno detetu pružiti psihološku podršku, navodi doc. dr Vera Zdravković:

"Zbog same činjenice da to psihološki može da utiče loše na decu koja 'kasne' s razvojom, bitno je da im psiholog objasni da će stići vršnjake i da samo malo kasne. Psihološku podršku im treba pružiti svakako, a roditeljima staviti do znanja da i nisko dete može da bude vrlo zdravo".

BONUS VIDEO:

(kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)