Naučite dete da ne ujeda drugare

Da li ujedanje ili griženje predstavlja samo prolaznu fazu? Uobičajeno je da se pod "fazom" podrazumeva period kroz koji sva deca prolaze tokom razvoja. Ipak, kod mnogih mališana se griženje ili ujedanje nikada ne manifestuje.

Ispoljavanje emocija. Deca grizu kada nisu u mogućnosti da se nose sa situacijom u kojoj se nalaze, ili kada ne uspevaju da svoje emocije (strah, bes, ljubomoru) pokažu na drugi način. Velika promena, poput nove bebe u porodici, ili razvod roditelja, takođe može da izazove emocionalnu reakciju koja rezultira griženjem. Takvo ponašanje se pojavljuje i kada se dete oseća umorno, nervozno, ili zapostavljeno, pa traži pažnju na taj način.

Deo igre. Deca najčešće nisu svesna svoje snage. Nemaju osećaj koliko nešto što ona čine drugog povređuje ili boli, pa misle da je određeno ponašanje deo igre.

Primer iz porodice. U porodicama gde je prisutno

Ako ste u prilici da vidite taj delić sekunde kada vaše dete nekog ugrize - priđite i udaljite dete iz tog okruženja, kako biste odmah razgovarali sa njim

fizičko kažnjavanje, očekivano je i neprihvatljivo ponašanje dece. Ujedanje kao početna agresija može u kasnijem uzrastu da preraste u nešto ozbiljnije, jer je model agresivnog ponašanja prisutan u roditeljskom domu. Naime, dete koje trpi neki oblik nasilja od svojih roditelja, traži način da svoju ljutnju zbog tog poniženja usmeri na nekog drugog. To je najčešće ili drugo dete, ili kućni ljubimac, a u retkim slučajevima igračke. PageBreak

Saveti za odvikavanje deteta od "griženja"

1. Izbor žrtve. Razmislite koga vaše dete najčešće grize. Da li je to neko dete koje je njemu simpatično i drago (možda, čak, najbolji drug)? Ili, naprotiv, neko dete koje ga iritira i sa kojim je u čestom konfliktu? Kada mu objasnite i pokažete na koje načine treba da kanališe i pokazuje svoje emocije - i prijatne i neprijatne, bićete na dobrom putu iskorenjivanja pomenutog ponašanja. Odnosno, umesto da nekog druga ugrize zato što mu je drag, naučite dete da je mnogo bolje da ga zagrli ili poljubi. Naime, osnovne emocije koje dete želi ujedanjem da pokaže jesu ljubomora, strah, bes… ali ponekad i osećanje preterane ljubavi.

2. Ako je vaše dete "žrtva". Objasnite mu da se njegov drug tako ponaša zato što ne zna drugačije, a ne zato što ima loše namere ili hoće da ga namerno povredi. Nemojte ohrabrivati dete da uzvrati istom merom, ali je važno da pokuša da se odupre - ili samostalno (uputite ga šta treba da kaže i kako da reaguje da bi se adekvatno odbranilo), ili da potraži pomoć nekog odraslog (vaspitačice, na primer). Vi razgovarajte sa vaspitačicama, ali i sa roditeljima deteta koje je sklono griženju, i apelujte da što ranije počnu da rešavaju taj problem, s obzirom da to direktno ugrožava i vaše dete.

3. Ako dete grize vas. Dete traži reakciju i takvim ponašanjem vas provocira, pa pazite kakvu ćete reakciju da mu pokažete. Napravite bolnu grimasu i recite: „Nemoj to da radiš, boli me!“. Predložite mu da ujede samo sebe, kako bi shvatilo da je takvo ponašanje bolno. Da bi dete bilo sigurno da to nije deo neke vaše igre, ozbiljnim izrazom lica i pojačanom reakcijom (ako je potrebno sve do kažnjavanja) - svaki sledeći put kada vas ugrize pojačajte pokazivanje svog nezadovoljstva.

4. Verbalno izražavanje emocija. Ako je vaše dete dovoljno odraslo da priča i sklopi rečenicu, podstaknite ga da rečima iskaže ako se  oseća iznervirano i besno, umesto što frustraciju ispoljava ujedanjem.

5. Nikada "istom merom". Nemojte pokušavati da dete naučite da shvati lekciju tako što ćete mu "uzvraćati istom merom". Na taj način biste mu pokazali da je takvo ponašanje primereno (čim ga i vi koristite) ili ga, možda, isprovocirali da sve to shvati kao deo igre.

6. Ako vaše dete grize drugu decu reagujte odmah. Ako ste u prilici da vidite taj delić sekunde kada vaše dete nekog ugrize - priđite i udaljite dete iz tog okruženja, kako biste odmah razgovarali sa njim. Pitajte ga zašto je to uradilo, insistirajte na odgovoru. Izrazito je važno da u tom razgovoru uspostavite odgovarajući kontakt. Detetu uzrasta tri-četiri godine je teško da verbalno objasni ono što ne ume da kontroliše. Kontakt koji se od vas očekuje jeste da pored njega čučnete, gledate ga u oči, održavate telesni kontakt (držite ruku na njegovom ramenu, na primer). Pokažite svojom ozbiljnošću u kolikoj meri se ne slažete sa njegovim ponašanjem. Iskoristite boju glasa, mimiku, opšti stav.

7. Razgovarajte. Objasnite detetu da druga deca ne vole da se ono tako ponaša. Ako ga upamte po takvom ponašanju, prestaće sa njim da se druže i igraju, ostaće bez prijatelja. Pitajte da li bi ono volelo da neko njega ugrize. Recite mu da verovatno nije svesno svoje snage, i da ćete mu vi pomoći da nauči da ispoljava svoje emocije na neki drugi način. Glumite sa njim scene iz bajki koje čitate, imitirajte onog koji grize, i ugrizite dete da biste mu pokazali kako to nije prijatno osećanje. Ponavljajte ovaj razgovor koliko god puta je potrebno.

8. Izvinjenje. U zavisnosti od uzrasta vašeg deteta, insistirajte da se izvini. Ako još uvek ne razume smisao izvinjenja, vi to učinite umesto njega, ali u njegovom prisustvu. Iz vašeg ponašanja i vašeg primera, razumeće da je ono što radi neprihvatljivo ponašanje, koje vi uopšte ne odobravate.

9. Kazna. Najčešće, dete ujeda ili grize zbog „viška osećanja“ koje ne uspeva da kanališe na drugi način. Zato je veoma važno da ga ne kažnjavate na isti način kao kada radi nešto planirano i svesno. Svakako, izbegavajte uvrede, etiketiranja, grubosti. Po principu „zabranjenog voća“, deci se čini da je bolje kada izazovu negativnu pažnju nego da je nemaju uopšte. Zato nikada nemojte da detetu oduzmete omiljenu igračku ili priču pred spavanje, jer će tada misliti da ga ne volite. Odnosno, na taj način vi kažnjavate njegovu ličnost a ne određeno ponašanje.

10. Pohvale. Nemojte škrtariti ni u pohavlama, posebno kada vaše dete menja svoje ponašanje, pa u onim situacijama koje je do nedavno rešavalo griženjem - sada ulaže napor da se ponaša drugačije.

Jelena Holcer, pedagog