- Problemi sa uspavljivanjem kod dece nisu retkost, a ponekad se takođe dešava i da se noću bude.
- Neki trikovi mogu da pomognu u rešavanju ovih čestih poteškoća sa spavanjem.
Ako vaše dete teško zaspi, često se budi tokom noći ili uporno odbija da ostane u svom krevetu, niste jedini. Mnogi roditelji prolaze kroz fazu u kojoj odlazak na spavanje postaje pravi izazov - uz molbe za još jednu priču, čašu vode, zagrljaj ili suze pred san.
Dobra vest je da se uz nekoliko promena u večernjoj rutini i dosledan pristup navike spavanja mogu značajno poboljšati.
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svakom detetu
Svako dete je drugačije, pa metoda koja je pomogla jednom mališanu ne mora biti uspešna kod drugog. Stručnjaci koje prenosi Healthline ističu da roditelji često moraju da isprobaju više pristupa kako bi pronašli onaj koji najbolje odgovara njihovom detetu i porodičnoj rutini.
Najvažnije je biti strpljiv i dosledan, jer rezultati najčešće ne dolaze preko noći.
Metoda postepenog udaljavanja
Ako je dete naviklo da zaspi isključivo u naručju, uz ljuljanje ili prisustvo roditelja, nagla promena može biti veoma stresna. Zato stručnjaci preporučuju takozvanu metodu postepenog udaljavanja.
Postupak izgleda ovako:
Stavite dete u krevet dok je još budno, ali pospano. Izađite iz sobe. Ako zaplače, sačekajte nekoliko minuta pre nego što se vratite. Kratko ga umirite maženjem ili blagim dodirom, ali ga nemojte uspavljivati na stari način. Ponovo izađite iz sobe i po potrebi ponavljajte postupak dok ne zaspi.
Ako dete tokom noći ustane iz kreveta, vratite ga nazad uz zagrljaj i nekoliko umirujućih reči, ali bez dužeg zadržavanja.
Iako ova metoda može zahtevati nekoliko dana ili čak nedelja, cilj je da dete postepeno nauči da se samo umiri i zaspi.
Metoda "pusti ga da plače" nije dobar izbor
Poznata metoda “cry it out” izaziva različite reakcije među roditeljima.
Kod ovog pristupa roditelj nakon izlaska iz sobe ne reaguje na svaki plač, već detetu daje priliku da samo pronađe način da se umiri. Neki roditelji biraju blažu verziju, pa se vraćaju u sobu nakon određenog vremena kako bi kratko pružili utehu.
Ipak, stručnjaci u poslednje vreme sve više upozoravaju da metoda "pusti ga da plače" nije dobra za mališane.
Metoda "kampovanja"
Ova metoda može biti korisna kada dete prelazi iz roditeljskog kreveta ili kreveca u sopstveni krevet.
Roditelj prvih nekoliko noći može boraviti u dečjoj sobi, na primer na dušeku pored kreveta. Zatim se postepeno udaljava – prvo sedi pored kreveta, potom sve dalje od njega, da bi na kraju izlazio iz sobe pre nego što dete zaspi.
Na taj način dete se postepeno privikava na samostalno uspavljivanje, uz osećaj sigurnosti.
Kada je vreme za veliki krevet
Ne postoji univerzalna starost za prelazak iz kreveca u veliki krevet, ali se to najčešće dešava između 18 meseci i tri i po godine.
Znaci da je dete spremno mogu biti:
- pokušava da se popne iz kreveca,
- samostalno odlazi u toalet,
- pokazuje interesovanje za "veliki" krevet.
Kako bi prelazak bio što lakši, stručnjaci savetuju da novi krevet bude postavljen na mestu gde je ranije bio krevetac, da se izbegavaju druge velike promene u isto vreme (polazak u vrtić, odvikavanje od pelena ili dolazak bebe u porodicu), kao i da se koristi pozitivan sistem nagrađivanja, poput nalepnica ili sitnih nagrada za uspešno prespavanu noć.
Pošto dete tada ima veću slobodu kretanja, važno je proveriti i bezbednost doma - pričvrstiti police, komode i druge komade nameštaja na koje bi moglo da se penje.
Večernja rutina je najvažnija
Deca vole predvidljivost, a upravo rutina im pruža osećaj sigurnosti.
Idealno je da priprema za spavanje počne 30 do 60 minuta pre odlaska u krevet i može da obuhvati:
- kupanje,
- oblačenje pidžame,
- pranje zuba i odlazak u toalet,
- čitanje slikovnice ili mirne igre,
- prigušeno svetlo,
- prijatnu temperaturu u sobi,
- beli šum ili umirujuće zvuke, ukoliko detetu prijaju.
Na kraju može uslediti priča za laku noć, uspavanka ili neki drugi kratki ritual koji će dete povezivati sa odlaskom na spavanje.
Šta ako odbija dnevno spavanje
Nedostatak sna kod male dece često dovodi do nervoze, plača i razdražljivosti.
Roditelji mogu pokušati da:
- organizuju aktivniju igru pre odmora,
- održavaju približno isto vreme dnevnog spavanja,
- izbegavaju kasna popodnevna dremanja koja mogu
- otežati večernje uspavljivanje.
Kada dete počne redovno da spava između 11 i 12 sati tokom noći, moguće je da mu dnevni san više neće biti potreban.
Zašto dete ne želi da spava
Ponekad iza problema stoji strah od mraka ili senki u sobi. U tim slučajevima može pomoći diskretno noćno svetlo ili razgovor sa detetom o tome šta ga plaši.
Razlog može biti i neodgovarajuće vreme odlaska na spavanje. Ako dete nije pospano, pokušajte da pomerite odlazak u krevet za 30 do 60 minuta kasnije. S druge strane, ako pokazuje znake umora ranije nego obično ili je prestalo da spava preko dana, možda je potrebno da u krevet ide ranije.
Kada treba potražiti pomoć stručnjaka
Ako se problemi sa spavanjem nastavljaju uprkos promenama u rutini, korisno je razgovarati sa pedijatrom ili stručnjakom za dečji san.
Pomoć može biti posebno značajna ako dete:
- uporno rano ustaje,
- ima velike teškoće pri prelasku u veliki krevet,
- ne može da spava bez roditelja,
- pokazuje znake nekog poremećaja spavanja.
U mnogim slučajevima dovoljan je razgovor sa pedijatrom, koji može dati smernice ili, ukoliko je potrebno, preporučiti dalje savetovanje. Doslednost, strpljenje i prilagođavanje detetovim potrebama najčešće daju najbolje rezultate, iako je za promenu navika ponekad potrebno malo više vremena.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: ona.telegraf.rs/Yumama
