KOJE SLATKIŠE KUPUJEMO DECI, A ŠTETNI SU: Stručnjak za ishranu nam otkriva na šta treba da pazimo u sastavu

Slatkiši su često deo svakodnevne ishrane mnogih mališana, jednostavno deca ne mogu da im odole, a često ni roditelji - iako znamo da nisu tako dobri po zdravlje. U ponudi su razne čokoladice, bombone, lizalice, keksići - sve to umotano u šarena i primamljiva pakovanja koja mame sa rafova u prodavnici.

Ono što je posebno problematično u insustrijskim slatkišima jeste velika količina šećera:

"Najveći procenat industrijskih slatkiša je najčešće šećer, a prevelika konzumacija šećera u dečjem dobu dovodi do rizika od razvoja dijabetesa, kao i gojaznosti u kasnijem životnom dobu. Naravno da postoje i slatkiši koji sadrže manje šećera kao i urme kao prirodni zaslađivač umesto šećera. Kada čitamo sastav ako je šećer u deklaraciji naveden na drugom, trećem mestu znamo da je zastupljen u najvećem procentu u slatkišu ako je naveden tek posle nekoliko sastojaka njegova količina je znatno manja." - otkriva Milena Đurić za Yumamu,

Koji su još sastojci sporni u kupovnim slatkišima?

Milena Đurić nam ukazuje da industrijski slatkiši često sadrže i pojačivače ukusa kao i veštačke boje koje mogu nepovoljno da utiču na zdravlje i napominje: "Veštačke boje su često odgovorne i za alergijske reakcije koje mogu da se jave (utikarije, ekceme itd)."

"Pored veštačkih boja tu su i konzervanski kao i pojačivači ukusa koji se mogu naći u nekoj hrani. Ovde moram naglasiti da postoje i bezbedni konzervanski i prirodne boje i da nisu sve oznake E koje se mogu pronaći pri čitanju sastava podjednako opasne. " - napominje stručnjak za ishranu MilenaĐurić.

Takođe, nagoveštava da slatkiši nemaju sjajnu ulogu u formiranju dečijeg imuniteta:

Moram da naglasim da je imunitet jako kompleksna stvar koja se gradi postepeno, a ne samo kada se razbolimo i tada da unosimo više voća. Na primer, za zdrav razvoj i dobar imunitet važan je boravak na svežem vazduhu u prirodi, sportske aktivnosti za decu i zdrava ishrana, a to podrazumeva dovoljno svežeg voća i povrća, orašastih plodova, ribe, maslinovog ulja, a manje (vrlo malo industrijskih slatkiša)."

Milena Đurić je magistar farmacije sa brojnim edukacijama iz oblasti ishrane beba i dece, kao i terapijskog hranjenja dece, sa sertifikovanom diplomom ishrane beba i dece i sertifikatom za terapijsko hranjenje. Mama je dečaka od 5 i po godina i devojčice od 16 meseci. Sa rođenjem prvog deteta (koje je preveremeno rođena beba koja je bila životno ugrožena i bila je potrebna posebna pažnja) krenula je Milenina zelja za zdavijom i posvećenijom ishranom i edukacijama o dečjem razvoju. U radu sa roditeljima shvatila je koliko roditelji imaju nedoumica i straha kada je nemlečna ishrana beba u pitanju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: 

(Yumama/T.A.S.)