Alergija na hranu nije retka pojava kod dece, a neke namirnice koje izazivaju alergijske reakcije koristimo u gotovo svakom obroku. Alergije se inače javljaju kada imuni sistem određenu namirnicu prepozna kao opasnost i počinje da se bori kao protiv infekcije.

Važno je obratiti pažnju na svaki, pa i najmanji simptom alergijske reakcije kod dece, jer čak i ako se javi blaga reakcija, postoji opasnost da sledeća bude jača, piše sajt clicksanatate.ro.

Ukoliko dete ima alergiju na hranu, najbolje je da tu namirnicu potpuno izbegava, ali treba pomenuti i da neke blage alergije mogu da nestanu kada deca odrastu.

Inače, ukoliko jedan od roditelja ima sezonske alergije, astmu ili ekcem, veće su šanse da dete ima neku alergijsku reakciju. A ako jedno od dece ima alergiju na neku hranu, povećane su šanse da njegova braća i sestre takođe imaju alergiju. Dobra vest je, ipak, da većina najčešćih alergijskih reakcija (na kravlje mleko, soju, jaja i orašaste plodove) prestaju same od sebe do treće godine života deteta.

Postoje, takođe, i intolerancije na određenu hranu, koje se razlikuju od alergija. Razlika je u tome što u slučaju alergija, reakcija nastaje zbog imunog sistema, dok kod intolerancije je reč o digestivnim simptomima i iako je neprijatna, intolerancija generalno nije opasna po život.

Simptomi alergija na hranu kod dece

Kada je dete dovoljno veliko da govori i ume da vam kaže šta oseća, možda će vam prijaviti da oseća pečenje na jeziku, svrab ili trnjenje u ustima, da oseća kao da mu je nešto stalo u grlu, da su mu zapušene uši. Mala deca, koja ne umeju da sve to verbalizuju, možda će se vući za uši ili jezik, plakati drugačije i veoma mnogo balaviti.

Uobičajeni simptomi alergija na hranu se i kod dece i kod odraslih manifestuju na nekoliko organa i delova tela:

  • Na koži – svrab, osip, otok, crvenilo
  • Na očima – suzenje očiju, crvenilo, svrab, otok
  • Na nosu – sekrecija iz nosa, svrab, zapušen nos
  • U ustima – svrab, oticanje usana, jezika i usta, što može da utiče na gutanje i disanje
  • U stomaku – mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku
  • Na respiratornim organima – osećaj stezanja u grudima (poteškoće u govoru i disanju), otežano disanje, kašalj
  • Na kardiovaskularnim organima – slab puls, gubitak svesti, bledilo na licu, vrtoglavica, brzo povećanje ili smanjenje pulsa.

Kada na neku hranu odreaguje više organa, to se smatra anafilaktičkom reakcijom i to stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Testovi koji otkrivaju alergije

Ako sumnjate na alergiju, najpre se rade testovi na koži – male količine alergena se stave na veštačke lezije na koži, a ukoliko se javi crvenilo, to se smatra alergijom. Takođe, postoje i testovi krvi koji otkrivaju alergije.

Šta raditi ako postoji alergija

Izbegavanje hrane koja izaziva alergijsku reakciju je ključna. Proveravajte sve što dete jede, čitajte sastave proizvoda, a u restoranima uvek pitajte za alergene u hrani koju vaš mališan jede.

Jako je važno da bliski prijatelji i škola budu obavešteni o alergiji koju dete ima, kako bi bili podrška detetu, ali i recimo u situacijama kada dete ide na ekskurzije, rekreativne nastave, gde nije pod vašim budnim okom.

BONUS VIDEO:

ALERGIJE NISU SAMO DOSADA, MOGU DA BUDU OPASNE PO ŽIVOT! Šundić Vardić: Za vreme polenskih alergija, POVEĆAN JE BROJ SAMOUBISTAVA Kurir TV

(Yumama/N. Z.)