- Marija iz Virovitice rodila je sijamske bliznakinje koje su bile spojene stomakom.
- Preživele su komplikovanu operaciju kojom su razdvojene, a danas su zdrave devojčice koje polaze u školu.
Kada je saznala da nosi sijamske bliznakinje, Marija Tambolaš iz Virovitice nije znala ni da li će njene bebe preživeti porođaj. Lekari su nedeljama pripremali operaciju, prognoze su bile neizvesne, a trenutak kada su Valentina i Kristina konačno razdvojene ostao je porodici zauvek urezan u sećanje. Sedam godina kasnije, Marija je ispričala kako je izgledala njihova borba za život.
Pregledima je utvrđeno da su bliznakinje spojene u predelu stomaka i da dele delove jetre i creva. Međutim, u tom trenutku još nije bilo moguće znati kako će se trudnoća završiti. Marija je, umesto iščekivanja rođenja kakvom se svaka majka nada, morala da sluša procene o tome kolike su šanse da njene bebe uopšte prežive.
"Nekakvih 16% šanse je bilo da će obe preživeti na porođaju, a nekakvih možda 40-50% šanse da će obe preživeti operaciju. Jako teško je bilo saznati da nosiš takvu decu i da su jako male šanse da će obe preživeti. Ali imali smo jako veliku nadu", kaže Marija u intervjuu za ona.rs.
I upravo ta nada bila je ono za šta se porodica držala tokom čitave trudnoće.
Prvi susret tek posle sedam dana
Valentina i Kristina rođene su carskim rezom u Zagrebu, u 33. nedelji trudnoće. Marija ih nije videla odmah nakon porođaja. Kristina je dva puta reanimirana, dok je Valentina ubrzo dobila sepsu i teško se izborila sa komplikacijama.
Majka je prvi put svoje bebe videla tek posle gotovo nedelju dana. Bila je to slika koju, kako kaže, nikada neće zaboraviti.
"Ja sam njih videla nedelju dana nakon toga kao dve male vekne hleba. Znači skupa su težile tri kile i nešto i bile su 41 centimetar dugačke. Sestra me je pitala da li hoću da ih držim. Ja sam pitala je l' smem da ih držim tako male. Obe su stale onako u dlan", seća se.
Uprkos teškom početku, lekari su procenili da postoji mogućnost da se bliznakinje razdvoje. Ali to je značilo još jednu, ogromnu neizvesnost - operaciju kakva do tada u Hrvatskoj nije bila izvedena na taj način.
Operacija trajala 14 sati
Zahvat je pripreman nedeljama. Lekari su morali da osmisle način na koji će da razdvoje zajedničke organe, a potom i da rekonstruišu delove tela devojčica. Marija i porodica nisu mogli da budu uz njih tokom operacije. Vest su čekali kod kuće, uz telefonske pozive iz bolnice.
"Mi smo ostali kod kuće. Ja sam onda još uvek svoje mleko nosila njima. Zvali smo na svakih sat, sat i po do dva. Isto tako su i oni nas povratno zvali, pa smo, hajmo reći, bili uključeni u tok operacije".
Operacija je trajala između 14 i 15 sati. Hirurzi su razdvojili jetru, tanko i debelo crevo, a za pojedine delove zahvata bili su uključeni i specijalisti sa iskustvom u transplantaciji jetre.
Nešto pre 23 časa Mariji je stigao poziv da je operacija pri kraju. Ubrzo nakon toga porodica je krenula ka bolnici.
"Jako neobičan osećaj je bio videti ih razdvojene. Svaka u svom krevetiću, svaka u svom inkubatoru. Scena je stvarno bila strašna. Žice, cevčice, kateteri, respirator. Ali onaj osećaj sreće kad sam videla da su obe tu, da su obe žive... Neopisivo", priča Marija.
Ipak, lekari ni tada nisu mogli da obećaju da će sve biti u redu. Pred devojčicama je bio dug oporavak.
Danas ih više ne gledaju kao "sijamske bliznakinje"
Posle operacije Valentina i Kristina ostale su u bolnici sve do osmog meseca života. Njihova majka je u tom periodu gotovo svakodnevno putovala između Virovitice i Zagreba, želeći da bude uz njih koliko god je mogla.
Kasnije je usledio još jedan težak period, posebno za Valentinu, koja je zbog komplikacija sa crevima tokom jedne godine imala čak 16 operacija.
Danas su obe živahne, radoznale i, prema rečima njihove majke, ponašaju se kao i svaka druga deca. Redovno odlaze na kontrole, a na jesen ih čeka polazak u školu.
Marija kaže da u njihovom odrastanju ne želi da naglašava ono što ih razlikuje od druge dece.
"Ne pravimo razliku među njima, odgajamo ih kao da su 'normalna' deca. Ali isto tako ih učimo da ti ožiljci nisu ništa strašno. Ti ožiljci su veliki i ostaće još dugo, dugo. Nešto su s čim će se morati naučiti da žive", ističe.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Ona/Yumama
