MISLILA SAM DA LUDIM SA SVAKOM NEPROSPAVANOM NOĆI: Pismo očajne majke svojoj bebi

Jedna mama deli svoje pismo voljenoj bebi koja je bila baš u ovom periodu nesanice. Priznaje, to ju je bacilo na kolena - ali je preživela i napisala o tome.

Ali kako su nedelje prolazile, sinulo mi je da nećeš biti jedna od onih beba koje su prespavale noć do 12 nedelja. Ili čak za šest meseci. Jedna po jedna, bebe mojih prijatelja su počele da spavaju celu noć. Ali ti nisi. Kada su me pitali da li spavam, nasmejala sam se. Ali svaka moja besana noć imala sam osećaj kao da me dovodi korak bliže ludilu.

Pokušala sam sve što sam mogala da te uspavam. Hranila sam te – stalno, ili se bar tako činilo. Ljuljala sam te, svakog minuta bez obzira na strah da pravim pakao za svoja leđa. Pokušala sam da te stavim u vreću za spavanje, pod čaršave i ćebad. Dala sam ti lutku. Ohrabrivala sam te da sisaš palac. Puštala sam ti belu buku. Davala sam ti hranu iz snova. Stavila sam ti gornji deo moje pidžame u tvoj krevet da možeš da me osetiš.

Ništa nije uspelo.

Neki dani nisu bili tako loši, a ja sam se zadivila svojom sposobnošću da funkcionišem sa četiri sata, isprekidanog sna. Ali drugi su bili užasni. Bio si užasno plačljiv. Kad bi samo shvatio koliko bismo oboje bili srećniji da zaista spavaš!

Neke noći, kada sam te upravo vratila u krevetić u 2 sata ujutro i kad su ti se oči otvorile, sve je to bilo previše i morala sam da odem od tebe pre nego što sam se pogubila. Što znači da mi je žao što si me ponekad čuo kako jecam. Žao mi je za svaki put kad sam te bacila u naručje tvom tati u očajanju. Žao mi je što sam ti rekala: 'Samo idi na spavanje!'

Kako sam želela da mi kažeš šta nije u redu. Da li ti je bilo previše vruće? Previše hladno? Da li si se samo osećao usamljeno, iako sam bila u krevetu pored tebe? Da li si mrzeo svoj krevetić? Rado bih ti kupila nov. Dođavola, kupila bih 10! Uradila bih sve što je u mojoj moći da to popravim. Odvela sam te kod pedijatra i lekara opšte prakse, ubeđena da s tobom nešto ozbiljno nije u redu. Samo su mi rekli da pokušam da kontrolišem plač. Jesam – ali tvoji uplašeni, usamljeni krici su mi slomili srce.

Nemogućnost da te uspavam učinila je da se osećam kao neuspeh od majke. Svačije bebe su spavale; šta sam radila pogrešno? Počela sam da preskačem naša druženja mama, jer sam osećala, da me svi osuđuju zbog tvoje nesanice. Zavidela sam im na njihovim bebama koje spavaju 12 sati po noći – a onda sam se osećala krivom što sam vas poredila.

Neke noći me je iscrpljenost obuzela, i iako sam se zaklela da nikada nećemo zajedno spavati, dovela sam te u svoj krevet. Te noći su bile mirnije. Smestio si se u moje naručje bolje nego ikada u svom krevetiću. Kada si hteo hranu, samo sam se prevrnuo i zakačio za moje grudi, a da nisam ni otvorila oči. Ali onda bih se probudila pogođena panikom da sam te zdrobila u snu i znala sam da to nije dugoročno rešenje.

Svako malo si me iznenadio lakom noći – noći u kojoj si se probudio samo jednom ili dva puta, umesto pet puta. Sledećeg dana sam imala lakoću u svom koraku i usudila sam se nadati se da napredujemo. Ali to je uvek bilo jednokratno.

Zbog nedostatka sna osećala sam se kao da gubim razum. Briznula sam u plač u prodavnici. Satima sam tražila izgubljene ključeve od auta, a kasnije sam ih našala u frižideru. Došala sam na kliniku za tvoju vakcinaciju pogrešnog dana. Ljudi su pitali da li mislim da imam postporođajnu depresiju, ali sam znala da nemam. Znala sam da će sve biti u redu samo da mogu da odspavam.

Polako, polako, stvari su krenule nabolje. Još uvek ne znam šta se promenilo, ali tih noćnih buđenja je bilo sve manje i dalje. Pretvarala sam se da nisam primetila, ne želeći da iskušavam sudbinu. Onda si jedne noći prespavao. I sledeće. I sledeće.

Bilo je potrebno 18 meseci, ali konačno, konačno, ti si to uradio. Sada spavaš samostalno, ponekad te gledam sklupčanog u krevetu, sa palcem u ustima i tvojim zečićem pritisnutim na tvoj obraz sa rupicama, i mogu se rado osvrnuti na te trenutke od 3 sata ujutro. Žao mi je što nisam cenila ta vremena kada smo bili samo nas dvoje, sami u mraku, dok si ti dremao na mojim grudima, a ja mirisala tvoju pahuljastu glavu i udisala tvoj slatki, mlečni, noćni miris. Žao mi je svih onih trenutaka kada me je nedostatak sna učinio lošom.Nadam se da znaš da ću kad god ti trebam biti tu za tebe – danju ili noću.”

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO