Neprestano pazimo na sigurnost svoje porodice, na sigurnost svoje dece, ali nekad se previše usredsredimo na one vidljive i poznate opasnosti, a neke neuobičajene i ne uzimamo u obzir.
Roditeljstvo je, između ostalog, i stalno osluškivanje, stalni oprez, stalno istraživanje i pokušaj sprečavanja nezgoda, uklanjanje opasnosti... Naravno, pored svih divnih stvari koje su svakodnevno tu. Posebno dok su bebe, pazimo na svaku promenu u disanju, svaki trzaj, svaki plač – sve to roditeljski radar registruje u sekundi. Upravo su tako roditelji petnaestomesečnog Fredija, Šenon i Džek, primetili da nešto ne štima, te da njihov sinčić ima neobičan obrazac buđenja: budio se svake noći tačno u 2:00. I to bez izuzetka, prenosi Glass Almanac.
Najpre su pokušali sve što bi i većina nas učinila – pomerili su dečaku vreme spavanja na kasnije, proverili zubiće, prilagodili temperaturu u sobi, pa čak i kupili aparat s belim šumom koji obećava miran san. Ali ništa nije pomagalo. Fredi se i dalje budio – i to uznemiren, kao da nešto nije u redu. U svojoj smirujućoj, pastelnoj, nežnoj sobi, on je svake noći bio izrazito uznemiren. Jedne noći roditelji su odlučili da ostanu budni da čuju šta se događa i dok su sedeli u boravku, aktivirao se bebi-alarm. Ali, umesto Fredijevog glasa, čuli su dubok, nepoznat muški glas koji je izgovorio reč "baby".
Tata je mahnito potrčao prema sobi, smatrajući da je dete u opasnosti, ali soba je bila prazna. Glas je dolazio iz kamere bebi monitora. Tata je iste sekunde istrgao bebi monitor iz struje i bacio ga u smeće.
Šta se zapravo dogodilo
U doba pametnih domova, lako zaboravimo da sve što je onlajn – može biti i "ranjivo". Bebi monitori koji se povezuju putem Wi-Fi mreže posebno su osetljivi. U ovom slučaju, neko je očito hakovao uređaj i imao pristup ne samo slici, već i zvuku – govoreći pravo u monitor i tako u sobu malog Fredija. Roditelji su bili zgroženi. Mama Šenon je čak privremeno napustila dom s malenim, kako bi se malo "odmakla" od tog događaja, a kad su se vratili kući, Fredi je nedeljama spavao s njima u sobi.
Iako su se kasnije vratili u rutinu, osećaj nelagode je ostao.
Šta roditelji mogu da urade
Većina nas bebi monitore doživljava kao svoj produžetak, kao dodatni par "ušiju i očiju" koji nam pomaže da čujemo i vidimo dete i kad nismo uz njega – dodatne oči koje bdiju nad našim mališanima. Ali, ova priča je podsetnik da nisu sve oči i uši dobrodošle u dečjoj sobi.
Ako koristite bebi monitor, evo nekoliko koraka koje možete da preduzmete:
- Promenite zadatu lozinku odmah nakon kupovine
- Redovno ažurirajte softver uređaja
- Razmislite o modelu koji ne koristi internet vezu
- Proverite ko sve ima pristup aplikaciji povezanoj s monitorom
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
