Većina roditelja od rođenja koriste noćno svetlo u sobi gde dete spava. Iako prvih meseci bebinog života ima svoju svrhu kada je hranite i presvlačite noću, kasnije prigušena svetla ostaju upaljene iz navika, a ne bi trebalo. Stručnjaci za spavanje ističu da se bebe rađaju sa dva straha od pada i glasnih zvukova.. Svi ostali strahovi su naučeni među njima je i od mraka. Zato ukoliko naviknete dete na noćno svetlo jako teško ćete ga ubediti kasnije da spava u mraku.

Zašto svetlo može da bude štetno? Stručnjaci navode da ono ima ogroman uticaj na san kako kod beba tako i kod odraslih. Studije su pokazali da čak i dečije noćne lampe mogu da pokrenu hormone kao što su adrenalin i kortizol koji mogu da remete san i da izazovu budnost, navodi se na sajtu " Pam nease sleep".

Efekat noćne lampe na bebe varira u zavisnosti od uzrasta deteta i koliko je osetljivo na svetlost. Dok bi malo noćno svetlo moglo biti dobro za neku decu, za drugu ono može da bude previše stimulativno i da ih spreči da mirno spavaju. Ako primetite da se vaša beba često budi noću ili da joj je teško da zaspi, a koristite noćno svetlo, to može biti pokazatelj da je upravo u tome problem.

noćna lampa.jpg
Shutterstock Dečije noćno svetlo

Noćna svetla za bebe su često bele, plave i zelene boje. Ove nijanse imaju slične talasne dužine kao i dnevna svetlost i mogu zbuniti vašu bebu i ometati razvoj njenog cirkadijalnog ritma.

Izloženost noćnom svetlu može dovesti do problema kao što je „otpornost na spavanje“. Treba imati na umu da deca nisu kao odrasli. Njihova povećana osetljivost na svetlost može ih učiniti još podložnijim disregulaciji sna i cirkadijalnog ritma.

Spavanje u mraku olakšava prirodnu proizvodnju melatonina u telu, što pomaže vašem detetu da zaspi (i što je još važnije – da spava). Ako vaše dete više voli noćno svetlo, prema mišljenju strčnjaka, mnogo bolja varijanta je da ga upalite u nekoj drugoj prostoriji i da ostavite odškrinuta vrata dečije sobe.

(Yumama)