Sisanje palca kod male dece nije retkost, a ono što odmah treba da znate je da to nije patološki, već fiziološki i zapravo je znak zrelosti psihomotornog razvoja, te smatra normalnim kod dece do četiri godine.
Ovakvo ponašanje deteta, međutim, roditljima šalje određenu poruku, a pedijatar dr Karla Estrada je objasnila šta to mališanim poručuju sisanjem palca.
Šta se krije iza sisanja palca
Najpre, važno je da imate na umu da se refleks sisanja razvija dok je beba još u stomaku, te da nakon 12. nedelje trudnoće beba počinje da pravi ovaj pokret.
Kada se dete rodi i ovaj refleks se aktivira, mogu da se jave dve vrste sisanja:
Nutritivno sisanje, tokom kojeg se beba kači na maminu dojku i sisa mleko kako bi unela hranu i zadovoljila glad.
Nenutritivno sisanje, koje se dešava kada beba završi obrok, ali ostaje na maminoj dojci i tada se primećuje da je sisanje mnogo sporije, čak toliko sporo da dete može da zaspi. Tada beba više ne izvlači mleko, već joj ova vrsta sisanja pomaže da zadovolji neke svoje emocionalne potrebe, da se oseća sigurno i spokojno.
Ponekad deca potrebe koje zadovoljavaju nenutritivnim sisanjem mogu da ispune i sisanjem palca ili pomoću laže. Upravo zbog toga kada vidimo da dete sisa palac možemo da kažemo da je gladno, pospano ili tužno, objašnjava dr Estrada za guiainfantil.com.
Ona podseća da su usta glavni senzorni organ novorođenčeta, kroz koji se hrani, komunicira sa okruženejm (plakanjem), upoznaje svoje telo i zato se ova faza naziva oralnom fazom, a može da potraje i do dve godine života deteta.
Sisanje palca posle 4. godine
Studije su pokazale da je oko 80 odsto dece sisalo palac u nekom trenutku tokom prve godine svog života, a druga istraživanja su utvrdila da je šest odsto dece mlađe od 11 godina sisalo palac u uzrastu od četiri godine.
Ipak, to se ne smatra uobičajenim ponašanjem, pa pedijatar ističe da bi svako produženo sisanje palca, nakon tog uzrasta, trebalo ispitati, kako bi se što pre dete rešilo ove navike. U suprotnom, mogu da se jave neke od sledećih posledica:
- Učestale orofaringealne infekcije (zapaljenje krajnika ili oralne sluzokože)
- Dentalne patologije
- Oralni deformiteti
- Poremećaji govora
- Gastrointestinalne infekcije ili patologije (gastritis, gastroenteritis)
- Psihološki poremećaji, naročito ukoliko vršnjaci maltretiraju dete zbog sisanja palca
Engleski pedijatar i dečji psihijatar dr Donald Vuds Vinikot je prvi proučavao sisanje palca kod dece, te je ovo ponašanje pripisivao "tranzicionom objektu", odnosno smatrao je da se sisanje palca prvi put javlja kada beba počne da se odvaja od majke, te na taj način pokušava da nadomesti njeno prisustvo.
"Tranzicioni objekti" mogu da budu i plišane igračke ili bilo koji drugi predmet koji detetu daje osećaj sigurnosti kada mama nije tu.
Što se tiče sisanja palca, pedijatar podvlači da se ono smatra normalnim do četvrte godine života, te da ako se nastavi i nakon toga, treba potražiti pomoć stručnjaka kako bi se utvrdio uzrok i sprečie neke posledice.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.