Prvi bebini strahovi: Odvajanje od majke i susreti sa nepoznatim ljudima

Oko trećeg - četvrtog  meseca osmeh je jedan od najznačajnijih znakova u komunikaciji bebe sa odraslima. Ona pokazuje izuzetno interesovanje za ljude, pre svega za njihova lica i glasove. Počinje i da guguče i vrlo lako i spontano uspostavlja kontakt sa osobama iz svoje okoline. U ovom periodu je posebno radoznala i nepoznata lica privlače njenu pažnju.

Kako će dete reagovati u susretu sa strancima zavisi od mnogih faktora, saglasni su stručnjaci koji se bave ovom problematikom. To je, pre svega, broj osoba koje ga čuvaju i neguju, zatim mesto susreta, kao i stav majke i ponašanje nepoznate osobe. Zbog toga je važno da majka, prepoznavši strah i uznemirenost, svojim prisustvom, glasom, pristupom i umirivanjem, pomogne bebi da povrati osećaj sigurnosti i da prevaziđe strah od nepoznatog.

Nastojanja da se izolacijom i izbegavanjem susreta sa nepoznatim osobama dete umiri, neće pomoći da ono prevaziđe strepnju. Naprotiv, može ga učiniti manje spremnim za sledeće faze koje aktiviraju dečju radoznalost, istraživanje i osvajanje mnogo šireg polja, ali van okrilja majke.           

Strah od odvajanja

Strah od nepoznatih osoba se kasnije transformiše u stidljivost i suzdržanost od kontakta sa novim. On je, takođe, veoma povezan sa strahom od odvajanja. To je period kada je dete izuzetno emotivno vezano za majku, i osetljivo na odvajanje od nje. Svako odvajanje je zato propraćeno otvorenim suprotstavljanjem ili potajnom tugom. Kada je majka odsutna - dete plače, uplašeno je, ili tuguje. Sa odrastanjem se povećava detetova sigurnosti, koju je do tada imalo u neposrednom kontaktu sa majkom.

Razne igračke (tzv. prelazni objekti - mede, zeke, bočica, cucla, ćebence, jastuče i sl), kao i prepoznatljiv prostor u kome mališan boravi, mogu da budu njegov oslonac i zamena za podršku kojom dete gradi poverenje prema majčinom povratku.   

Vikend bez mame

Mnogi roditelji pamte prvi rastanak sa detetom. Bez obzira da li su ga ostavili jedan, dva sata ili možda nekoliko dana, taj događaj ostaje zauvek u njihovom sećanju. Kako će mu biti sa nekim drugim, da li će taj neko umeti da prepozna mališanove želje, da li će mu nedostajati roditelji - pitanja su koja zaokupljaju svaku mamu. I tako je prvi osećaj slobode (od prelepog ali i napornog materinstva) uvek pomešan sa brigom i strepnjom. Iako se takav doživljaj uglavnom vezuje za prvo odvajanja od bebe, slične emocije javljaju se i prilikom sledećih, nekada i neminovnih rastajanja: odlazak kod bake i deke na vikend, polazak u obdanište, školu...

Najgori period za odvajanje, pa makar to bilo i po nekoliko sati je - deveti mesec. Devetomesečnoj bebi je izuzetno važno prisustvo roditelja.

Ako dete postane jako tužno i počne da pati  zbog nedostatka mame ili tate (ako to nije faza koju upotrebljava obično kada mu nešto zabranite - a ono uplakano viče kako hoće mamu) ne oklevajte već ga vratite kući što je moguće pre. Međutim, ovakve situacije su veoma retke.

U određenoj meri, svi mališani će stresno reagovati na prvo odvajanje. Međutim, deca koja su u kući dobila dovoljno emocija, ovu krizu će prebroditi mnogo lakše i brže.

Korisni saveti za roditelje

Prilagođavanje razvojnim fazama

Višednevna odvajanja ili uključivanje novih osoba oko čuvanja bebe treba, u svakom slučaju, izbegavati u najosetljivijem periodu, od devetog do dvanaestog meseca.

Insistiranje roditelja da se u određenom periodu izbaci bočica ili cucla, prekine sa uspavljivanjem, ostavlja dete samo u sobi kao način kazne i slično, mogu upravo da podrže ili pojačaju strah od odvajanja. Pažljivo praćenje i razumevanje detetovog ponašanja i aktivno roditeljsko prilagođavanja pomoći će mu da učvrsti osnove za dalji emotivni, ali i celokupni razvoj.

Podrška igračaka

Predmeti i igračke, prema kojima dete pokazuje izuzetnu privrženost, pomažu mu da prilikom odvajanja od majke održi kontinuitet poznatog sveta, i olakšavaju mu prelaz s jednog mesta na drugo.

U kasnijem uzrastu (4-5 god.) dete podršku sebi nalazi u igri i mašti. Veštice, fantomi, lopovi su likovi kroz koje dete simbolizuje lik "loše majke", one koja ih uznemirava odlaskom. Ove simbolične predstave su deo faze odrastanja, koje srećemo i kod starije dece (8-10 god.). Mnogi od ovih strahova se javljaju i kod odraslih (anksioznost, strah od smrti, fobije i sl.), kao simptomi neprevaziđenog straha od odvajanja.