U TVOJIM RUKAMA SAM SE OSEĆALA KAO KOD KUĆE: Pismo novorođenčeta mami treba da pročita svaka žena

Novorođenačka faza je za mame prilično teška, možda naročito sa prvim detetom, kada se žena nađe u potpuno novoj životnoj situaciji, sa "milion" novih obaveza i briga. Međutim, ta faza je na svoj način i veoma lepa jer je to period kada upoznajete svoju bebu i zbližavate se sa njom, o čemu govori i pismo novorođenčeta mami koje je objavljeno na familyandmedia.eu.

Doktori i sestre su lepo brinuli o meni nakon mog rođenja – smešili su mi se i pričali mi kako bih prestala da plačem, ali ja sam gledala okolo i tražila sam samo tebe.

Znala sam da, upkos tome što te nikada ranije nisam videla, mogla bih da prepoznam tvoj miris među svim mirisima ovog sveta. I znaš šta, baš tako je i bilo!

Čim su me spustili u tvoje ruke, osećala sam se kao kod kuće. Taj momenat je bio magičan jer konačno mogu da vidim tvoje lice, koje sam toliko meseci mogla samo da zamišljam.

Kada sam te prvi put videla, prenela si na mene spokoj, iako si bila umorna od bolova i porođaja.Nikada neću zaboraviti kako si me pogledala.

Ili, bolje da kažem, nažalost se toga neću sećati, ali nežnost tih trenutaka će ostati utkana u meni, kao skriveno blago, koje iako se ne vidi, deo je mene.

Neću se sećati ničega što sada radiš za mene, ali ipak svaki tvoj gest i ljubav koju mi pokazuješ mi pomažu da rastem. To je nešto poput onoga što se dešava sa vodom, koja nestaje u zemlji, ali hrani biljku od korena i pomaže joj da procveta.

Čim sam te pronašla opet, nakon mog rođenja, shvatila sam da uvek mogu da računam na tebe. Život koji me čeka je preda mnom, ali ti me nikada nećeš ostaviti samu na ovom putovanju.

Prošlo je nekoliko nedelja otkako sam se rodila i ti nastavljaš da me uveravaš da zaista želiš da brineš o meni. Hvala ti na svemu što radiš.

Hvala ti za brižnost, za to što mi daješ hrabrosti i samopouzdanje, hvala ti za mleko koje me hrani, hvala ti što si odustala od svog prostora, svojih proijatelja, TV serija... svojih sati.

Hvala ti što uvek dotrčiš kod mene kada mi nešto treba i hvala ti što, čak i kada si iscrpljena, nikada nisi previše umorna da bi mi se nasmešila. Priznajem, možda si veoma iscrpeljan jer ti život činim teškim, ali ne radim to namerno, veruj mi.

Ako plačem satima svakog dana iz bilo kog razloga, to je samo zato što ne umem drugačije ad se izrazim. Ako radije spavam pored tebe nego u krevecu, to je zato što se osećam sigurno kada sam sa tobom.

Ko bi mogao da me povredi kada si ti pored mene?

Žao mi je ako jednostavno ne mogu bez tvog naručja. To me podseća da ću uvek imati bezbezdno mesto gde mogu da se sklonim.

Izvini ako te budim noću jer sam gladna, bolesna ili jednostavno ne želim više da spavam i želim da provedem svaki trenutak sa tobom. Izvini što ne mogu sama da promenim pelenu i presvučem se. Žao mi je jer znam da sam ti ja obaveza koja dosta košta.

Znam da ponekad misliš da ne možeš više. I možda bi volela da spavaš, jedeš ili da se prošetaš bez straha da ću svakog trena briznuti u plač. Znam da ti je život težak otkad sam tu. Ipak, svakog dana se trudiš da ja to ne osetim. Radiš sve što možeš da se tvoj umor ne vidi. Radiš sve i činiš sve da ne vidim koliko te to košta. Uvek sam ti ja važnija od tebe same. I možda sada ne znaš, ali svaka tvoja žrtva će ti se vratiti.

Jer, ljubav se ne troši, a požnjeće je samo oni koji u bolu seju radost.

Bila sam u tvom stomaku onog dana kada si pročitala pasus iz knjige koju voliš: ’Oni koji vole život će ga izgubiti, oni koji ga izgube će ga zaslužiti’. Tata te je upitao zar to ne znači postati roditelji. Da, mama, to je baš to...

Ti gubiš svoj život zbog mene, ali ništa što sada seješ neće biti izgubljeno. Jedva čekam da ti pokazujem plodove tvog truda i bezuslovne ljubavi koju mi pokazuješ svakog dana.

S ljubavlju, tvoja devojčica

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)