Razvoj govora

U okviru zdravstvene zaštite dece, retko se daju smernice o razvoju sluha, govora i jezika, a još ređe se na vreme uočava zakašnjenje u govorno-jezičkom razvoju deteta.

O razvoju govora i jezika smo razgovarali sa mr Silvanom Punušić, logopedom, audiolingvistom u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu.

Kako stimulisati dete da bi pravilno progovorilo?

- Da bi dete ovladalo govorom, neophodan je spoj bioloških i sredinskih faktora. Nasleđe, normalna inteligencija, očuvan sluh, razvijena motorika govornih organa - nisu dovoljni bez podsticajnog delovanja okružujuće sredine.

Da bi progovorilo, dete mora da bude stimulisano govorom, i to pravilnim govornim modelima. Znači, da bude motivisano i emocionalno zadovoljno, uključujući pozitivnu povratnu vezu roditelj-dete-roditelj. Hodanje, recimo, nastaje po principu "sve ili ništa": dete prosečno prohodava sa 12 meseci a stabilizuje hod sa 14, 15 meseci.

Progovara najčešće oko devetog meseca, ali se govor razvija sve do pete, odnosno sedme godine. Da bi se razvio, mora stalno da bude podstican. Ukoliko dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili se neće razvijati pravilno.

Kako se razvijaju govor i jezik?

- Dinamika razvoja govora i jezika je individualna za svako dete. Naravno, postoji prosečan uzrast za koji se vezuje pojava određenih faza u razvoju govora i jezika, ali i sluha, kao uslova za pojavu govora. Period do pojave prve reči se naziva prelingvalni, a njegova obeležja su: gukanje, raspevavanje vokala i brbljanje. Lingvalni period počinje prvom rečju, a ona se kod neke dece javlja oko devetog meseca, dok kod druge tek u 15. ili 16. mesecu.

Kako izgleda normalan tok razvoja govora i jezika?

U proseku, normalan razvoj govora i jezika izgleda ovako:

- Od trećeg, četvrtog dana po rođenju, novorođenče reaguje na ljudski glas. U ovom periodu se kroz plač ostvaruju i prvi kontakti govornih organa.

- Od drugog meseca započinje gukanje, beba svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Značajnu ulogu u razvoju gukanja i tepanja ima razvoj slušne pažnje.

- U periodu od petog, šestog meseca započinje brbljanje, koje obiluje kombinacijama samoglasnika i suglasničkih formi budućih glasova (ap, apa, ba, da, ta, ga).

- Od šestog do osmog meseca, dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba), intenzivno tepa, razume i reaguje na svoje ime.

- Od osmog do 12. meseca, dete upotrebljava više reči sa udvajanjem istih slogova (baba, deda, tata), tepanje prelazi u govor, ume da pokaže «gde zeka pije vodu», «gde je pametna glava»... Sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (av, mau, tu-tu). 

- Od 12. do 18. meseca, dete razume kada mu kažete: «Dođi», «Donesi», «Idemo»... Prepoznaje predmete, delove tela, kao i kada ga pitate gde je ovo ili ono, i to pokazuje. Neke reči označava slogovima (ga - glava, nona - noga...). Ima takozvani aktivni rečnik od 10 do 20 reči (mama, baba, tata, papa) i koristi frazu od dve reči («Daj to», «Mama, ajde»).

- Od 18 meseci do druge godine reaguje na: «Pokaži mi kuću, čiku, tetu, kapu...», može da pokaže lutkino oko, nos, usta.... Razume naloge: «Sedi na stolicu», «Donesi patike»... Koristi rečenice do tri reči, imenuje neke predmete: lopta, ključ, sat, lutka... Zna da upotrebi imenice, zamenice, glagole. Odgovara na pitanje: «Kako se zoveš?», «Kako laje kuca?»... Zna da je «u» - unutra. Rečnik se znatno bogati i dete koristi i do 300 reči, izgovara sve samoglasnike i oko 25 odsto suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v, a često i k i g). Voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike.

Šta ako u određenom uzrastnom periodu izostanu neke od govornih aktivnosti?

- Ako pomenute govorne aktivnosti izostaju, vreme je da OBAVEZNO proverite sluh vašeg deteta. Ukoliko rani razvoj govora i jezika ne teče po datom obrascu, nemojte da se «tešite» rečenicom sa početka teksta - kako «dete nema primedbi, pa zato ne govori». Jer, svako dete ima naglašenu potrebu za govorom, komunikacijom uopšte. Ukoliko ona izostane, morate da potražite razloge zašto je to tako. Razlozi mogu da budu vezani za sluh, za motoriku govornih organa, za detetov emocionalno-socijalni razvoj, ili za neke druge uzroke.

Trebalo bi da roditelji stalno prate reagovanje deteta na zvuke različite jačine, da ga intenzivno stimulišu govorom, podstičući ga da ponovi neke glasove i slogove. Detekcija roditelja je potrebna, ali ne i dovoljna, pa je neophodno konsultovati logopeda. Pregledom deteta, on procenjuje kakvu dijagnostiku sluha bi trebalo sprovesti, potom kakav stimulativni tretman i/ili program za podsticaj govornog razvoja u kućnim uslovima, jer je rani uzrastni period izuzetno značajan za dalji razvoj govora.

Razvoj govora i sluha

Već je napomenuto da je dinamika razvoja sluha, govora i jezika individualna, a ovo je kratak pregled tog razvoja u odnosu na uzrast.