Koja oboljenja izaziva bakterija Streptokokus pneumonija? 

Pneumokokna bolest je vodeći uzročnik ozbiljnih oboljenja kod dece i odraslih u svetu. Bolest obuhvata spektar infekcija izazvanih bakterijom Streptococcus pneumoniae (S. pneumoniae), a procenjuje se da ona godišnje usmrti preko pola miliona dece mlađe od pet godina – posebno u zemljama u razvoju.

Otporna na antibiotike

Pneumokoka, odnosno njeni različiti sojevi, pokazuju sve veću otpornost na antibiotike koji se koriste za lečenje ove bakterije. Prema podacima iz Nacionalne referentne laboratorije za streptokok Medicinskog fakulteta u Beogradu smanjena osetljivost na penicillin je pokazalo je 34% izolata pneumokoka, a na eritromicin rezistenciju u odnosu na sojeve izolovane od odraslih bolesnika (65% na penicilin, odnosno 47% na eritromcin) što prema podacima ECDC (Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti) pored Rumunije, Poljske i Češke, pripada zemljama sa najvećom rezistencijom na oba antibiotika. Istovremena otpornost na oba antibiotika uočena je kod 21% sojeva, a multirezistencija kod trećine izolata.

Najčešća oboljenja su zapaljenje sinusa ili srednjeg uha i zapaljenje pluća a najteže meningitis, sepsa i oblici upale pluća praćeni prisustvom bakterija u krvi koji se nazivaju invazivna pneumokokna bolest. Deca do pet godina su u najvećem riziku, potom osobe sa oslabljenim imunitetom i stariji. Uprkos učestalosti i težini kliničke slike bolesti se uspešno može sprečiti pravovremenom vakcinacijom.

Kako se prenosi pneumokokna bolest?

Bakterije se obično prenose kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša. Bakterije se najčešće prenose kašljanjem, kijanjem, ili dodirivanjem predmeta koji ih sadrže na sebi, a potom unošenjem u organizam preko usta ili nosa. Česta je pojava da se kod ljudi (posebno dece) bakterije pneumokoka prenose i šire bez prethodno prisutne kliničke.

Koje vakcine protiv pneumokoknih bolesti postoje u Srbiji?

Na tržištu Srbije su dostupne dve vakcine 10-valentna konjugovana vakcina i 13-valentna konjugovana vakcina, njihovi nazivi ukazuju na broj sadržanih serotipova. Samo tri serotipa jedinstvena za 13-valentnu konjugovanu polisaharidnu vakcinu, (serotip 3, 6A i 19A ) bili su uzročnici 28.8% invazivnih pneumokoknih bolesti u Srbiji u 2014. godini.

Prema efikasnosti, 13-valentna pneumokokna konjugovana polisaharidna vakcina trenutno nudi najširu serotipnu pokrivenost i predstavlja vakcinu koja se najviše koristi širom sveta. Nacionalni Komiteti za imunizaciju su u 112 zemlja izabrali isključivo 13-valentnu vakcinu u nacionalni program imunizacije.

Takođe, 13-valentna pneumokokna konjugovana vakcina je jedina koja može da se koristi u svim uzrastima počevši od 6. nedelje života, a koja je pokazala brzu i značajnu delotvornost u prevenciji invazivne pneumokokne bolesti, pneumonije i akutne upale srednjeg uha kod dece.


Foto: Shutterstock

U kom uzrastu će deca primati vakcinu? 

Za 2018. godinu planirano je 165.000 doza pneumokokne polisaharidne konjugovane vakcine, saopštili su iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Doktor Milan Jovanović Batut".

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih pneumokokom sprovodiće se dostupnom vakcinom kod dece sa navršena dva meseca života primenom tri doze u razmaku od šest nedelja, a revakcinacija u drugoj godini života jednom dozom.

Vakcina koja štiti decu od upale uva i pluća, meningitisa, sepse i bronhitisa, biće obezbeđena o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Da li vakcinu mogu da prime deca starija od dve godine i da li će i u tom slučaju biti besplatna? 

Najugroženija predškolska deca

“Bolesti izazvane bakterijom Streptococcus pneumoniae ili pneumokokom su veoma česte u predškolskom uzrastu i predstavljaju jednu od najčeših bakterija koje se izoluju. Ova bakterija postoji u preko 100 različitih tipova, ali 13valentna vakcina štiti od 13 tipova koje izazivaju komplikacije. Posle vakcinacije imunski sitem stvara zašitina antitela i ćelije memorije koje štite pri sledećem susretu sa pneumokokom.

- Vakcina se uglavnom daje u uzrastu od 6 nedelja do 5 godina, ali može i starijoj deci, kao i odraslima. Može se reći da ne postoji gornja granica za primenu vakcine, samo se razlikuju rasporedi davanja vakcine. Kada se daje u dečjem uzrastu, štiti od sledećih bolesti: meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), sepsa ili bakterijemija (prisustvo bakterija u krvotoku), pneumonija (infekcija pluća) i infekcija uha, a kod odraslih štiti od sledećih bolesti: bakterijska pneumonija (infekcija pluća sa prisustvom bakterija u krvotoku), bakterijemija (prisustvo bakterija u krvotoku) i meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica). Do sada su dobijala deca koja su imala česte upale uva i bronhitis, znači samo u posebnim indikacijama. Od 1. marta ove godine vakcinu će primati sva deca koja su rođena posle toga datuma i to u prvih šest meseci u 3 doze, sa revakcinacijom godinu dana posle treće doze.

Do sada se vakcina uglavnom davala pred polazak u kolektiv, da se dete ne bi često razboljevalo i ako se razboli da bolest kraće traje i da se isključe komplikacije. Vakcina će biti besplatna i dostupna u domovima zdravlja samo za decu rođenu posle 1. marta 2018. Svi ostali će vakcinu morati da kupuju i dobiju na lični zahtev, kaže doc. dr sci med. Nevenke Raketić, specijaliste pedijatrije i imunologije.

Ispovest roditelja čija su deca primila vakcinu

Moja šestogodišnja ćerka je imala česte upale srednjeg uha. Stalno je bila pod antibioticima i lekar nam je predložio da joj damo vakcinu protiv pneumokoka. Bez razmišljanja smo kupili vakcinu, koja tada nije bila jeftina. Ne mogu reći da više nikada nije imala upalu, ali su se one proredile, pa umesto da ima jednom mesečno, ima dva puta godišnje, a to je ipak uspeh - kaže mama Marija.

Naš sada četvorogodišnji sin je do druge godine života imao česte bronhitise a jednom je završio i sa upalom pluća. Posle toga, na predlog pedijatra u Domu zdravlja smo dobili 10 valentnu pneumokoknu konjugovanu polisaharidnu vakcinu, besplatno. Od tada, Danijel Iako je krenuo u vritić, nema bronhitis, ponekad je, kao i sva deca prehlađen ali to uglavnom prođe bez antibiotika - kaže tata Marko.

Vesna Stanimirović